Stanje ljudskih prava u Srbiji u 2022. godini nije napredovalo, a “politička hobotnica vlasti uvukla je pipke u sve pore društva” i ko god se usudi da podigne glas i ukaže na probleme našao se na meti, izjavila je izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava (BCLJP) Sonja Tošković.

Tošković je, na predstavljanju izveštaja „Ljudska prava u 2022. godini“, navela da stanje ljudskih prava nije bolje, a sva istraživanja, ankete, razgovori koje su obavili pripremajući izveštaj, pokazuju da su prava „u mraku, u tunelu“, posebno kada je reč o slobodi izražavanja, slobodi medija, prava marginalizovanih grupa.

Stvari ne idu na bolje. Na delu je obračun sa svima koji drugačije misle, bilo to politički protivnici ili obični ljudi koji se usude da podignu glas, rekla je Tošković.

Urednik izveštaja Dušan Pokuševski rekao je da je stanje ljudskih prava veoma loše i da ne bi mogao da kaže koje je pravo najugroženije.

Ono što su specifičnosti u 2022. godini, koje su definisale okolnosti u kojima se pratilo stanje ljudskih prava, rekao je Pokuševski, jesu napad Rusije na Ukrajinu i posledice rata, intenziviranje dijaloga Beograda i Prištine, kao i izbori koji su održani u aprilu.

Pokuševski je ocenio i da je Srbija veoma polarizovano društvo i o svim ovim temama bile su izrazito podeljeni stavovi.

Godina je počela referendumom o ustavnim promenama koje bi trebalo da donesu nezavisnost pravosuđa, a njega je obeležio slab odziv, svega 35 odsto građana je glasalo, podsetio je on.

Nedavno smo imali priliku da vidimo da je politički uticaj na pravosuđe izuzetan, dodao je Pokuševski.

Pokuševski je rekao i da su građani izlazili na proteste, jer kroz institucije nisu mogli da zaštite svoja prava.

Ekološki protesti su bili najvidljiviji, a bili su i protesti u sektoru obrazovanja, radnika Fijata, u Novom Sadu protiv GUP, kako bi pronašli kanal da pošalju poruku vlastima, napomenuo je Pokuševski.

Pokuševski je, govoreći o položaju novinara i slobodi medija, objasnio da su SLAPP tužbe obeležile prošlu godinu, a da ih je u 2021. i 2022. godini podneto ukupno 40.

Prema podacima Nezavisnog udruženja novinara Srbije, prošle godine bilo je 132 incidenta, devet fizičkih napada i četiri napada na imovinu novinara.

Kasni se sa primenom Medijske strategije, usvajanjem sedam zakona, a u javnoj sferi dominira govor mržnje, rekao je Pokuševski koji se osvrnuo i na proces dodele nacionalnih frekvencija prošle godine u dva navrata.

Rok za dodelu pete frekvencije je istekao 5. decembra, a mi još nemamo epilog, predočio je on.

Istraživanje građana u najnovijem izveštaju o stanju ljudskih prava pokazuje i da 90 odsto građana smatra da izbori u Srbiji nisu ni fer, ni slobodni.

Tara Tepavac, ispred Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost, navela je da je prošle godine ozbiljno ugrožen izborni proces i podriveni temelji slobodnih i fer izbora.

Na sceni je bila vidljiva medijska neravnospravnost stranaka na vlasti i opozicije, iako je sa uvođenjem obaveznih izbornih blokova, bilo vidljivo prisustvo opozicije, rekla je Tepavac.

Izborno zakonodavstvo je menjano i zakoni su stupili nedelju dana pre raspisivanja izbora, uveden je srednji nivo izborne administracije, podsetila je Tepavac, a nepravilnosti su zabeležene na pet odsto biračkih mesta na republičkom, a isto toliko i na nivou Beograda.

Tepavac je napomenula da je dobro što se opozicija vratila u parlament, 10 stranaka koje su dobile trećinu poslaničkih mandata, ali ni to nije doprinelo boljem radu Skupštine.

Atmosfera je zabrinjavajuća, diskriminacija, mizognija su prisutni, opstruira se rad odbora koje vode poslanici opozicije, izveštaji nezavisnih regulatornih tela nisu razmatrani u plenumu, dok se ne zna šta se dogodilo sa potpisima sa narodnu inicijativu ili mehanizmom interpelacije koji je podnet protiv ministra finansija, nabrojala je ona.

Mario Reljanović, ispred Centra za dostojanstven rad, rekao je da je u Srbiji „nepromenjeno loše“ ostvarivanje prava na rad.

Rezultati istraživanja iz izveštaja navode da 73 odsto građana smatraju da plata koju rimaju nije dovoljna za dostojanstven život, a 86 odsto njih kaže da radna prava nisu zaštićena.

Reljanović je rekao da je Vlada Srbije odustala od harmonizacije radnog prava sa Evropskom unijom, pa čak i donosi propise koje su u suprotnosti sa pravnim tekovinama, poput zakona o sezonskim radnicima.

Kada je reč o stranim investitorima, Reljanović je naveo da se radi o izvesnoj „eksteritorijalnosti“ stranih poslodavaca, pri čemu same te kompanije sebi postavljaju smernice.

Ono što smo u Juri navodili kao probleme u vezi s pravima radnika, deluje kao nula u odnosu na ono što je usledilo sa Linglongom, rekao je Reljanović.