Međunarodne nevladine organizacije Komitet za zaštitu novinara (CPJ) i Reporteri bez granica (RSF) osudili su napade na Mrežu za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) i pozvali na momentalan prekid kampanje koja taj srpski nezavisni medij dovodi u vezu sa organizovanim kriminalom.
Programska koordinatorka CPJ za Evropu i Centralnu Aziju Gulnoze Said izjavila je za Glas Amerike da “nastojanja da se KRIK ućutka moraju odmah prestati” i da “vlasti treba da omoguće bezbednost novinara tog medija”.
“Izveštavanjem o slučajevima navodne korupcije i organizovanog kriminala KRIK mnogo čini za javnost Srbije. Rad tog medija je neizostavan i potrebno ga je čuvati i ceniti. Predugo smo svedoci da vlasti nastoje da pronađu načine da ometaju rad KRIK-a i ućutkaju novinare tog medija”, navela je Gulnoze.
Navela je da vlasti Srbije time “pokazuju da su netolerantne prema nezavisnom izveštavanju”, uz ocenu da “klevete, pretnje i drugi vidovi maltretiranja, koje primenjuju zvaničnici u Srbiji, novinare KRIK-a izlažu znatnim rizicima”.
KRIK se našao na meti oštrih napada provladinih medija i vladajućih političara nakon što je objavio delove iskaza Veljka Belivuka, osumnjičenog da je predvodnik kriminalne grupe koja je činila brutalne zločine. Belivuk je govorio o povezanosti njegovog kriminalnog klana sa državnim vrhom i naveo da mu je predsednik Srbije Aleksandar Vučić tražio razne usluge.
Vučić je negirao da se ikada video, sastajao ili na bilo koji način razgovarao sa članovima Belivukove grupe i dodao da je spreman da o tome govori pred svim nadležnim organima i da se javno podvrgne poligrafu.
“Time se namerno pravi zabuna između žrtava i kriminalaca, s obzirom da je organizovani kriminal ugrožavao novinare KRIK-a u prošlosti. Tabloidna klevetnička kampanja opasna je iz najmanje dva razloga. Prvo, njen cilj je diskreditovanje pouzdanih novinara koji poštuju novinarsku etiku. Oni deluju u javnom interesu i potrebno je da vlasti doprinesu izgradnji poverenja u takvo novinarstvo. Drugo, takva kampanja ugrožava bezbednost novinara jer doprinosi fizičkim ili napadima u virtuelnoj sferi”, naveo je Salaj za Glas Amerike.
Sličnih napada na KRIK bilo je i tokom marta ove godine, nakon hapšenja Belivuka i drugih osumnjičenih pripadnika njegove grupe. Tada je nekoliko provladinih tabloida i predstavnika vlasti tvrdilo da su novinari KRIK-a povezani sa Belivukovim klanom, o kojem su dugo pisali. Kampanja je prekinuta nakon što je Vučić više puta javno apelovao na svoje stranačke kolege da prestanu sa napadima na KRIK.
Salaj navodi da ovonedeljna kampanja protiv KRIK-a predstavlja “izuzetno zabrinjavajuće ponavljanje”.
“Takva kampanja protiv KRIK-a vođena je u martu, a kasnije su joj doprinosili političari vladajuće većine. Delovalo je da je predsednik Vučić to zaustavio kada je to već otišlo predaleko, a sada se čini da je samo bilo privremeno obustavljeno. Političari ne doprinose zaštiti novinara, a Regulatorno telo za elektronske medije (REM) ne sankcioniše kršenje novinarske etike”, kazao je Salaj.
Salaj navodi i da su se Reporteri bez granica u martu, u saradnji sa drugim organizacijama za odbranu slobode medija, obratili Vučiću i premijerki Srbije Ani Brnabić, ali da nisu dobili nikakav odgovor.
“Članovi radne grupe za bezbednost novinara, koji su se povukli zbog martovske kampanje, nisu imali razloga da se vrate. Koliko dugo moramo da čekamo pre nego što političari i institucije počnu da rade svoj posao? Moraju li, pre toga, novinari biti fizički napadnuti? Pozivamo političare i REM da osude kampanju blaćenja KRIK-a pre nego što bude prekasno”, dodao je Salaj.
Srbija je ove godine zauzela 93. mesto od 180 zemalja u Indeksu slobode medija u svetu, koji RSF objavljuje. Prema Indeksu, Srbija spada među tri države sa najslabijim učinkom u oblasti slobode medija na području Evropske unije i Balkana. U obrazloženju rejtinga Srbije navedeno je, između ostalog, da su novinari svakodnevno na meti vlasti i provladinih medija.
