Treći Protest protiv nasilja ocenjen je kao najmasovniji protest u novijoj istoriji Srbije. Veliki broj građana i ovog puta je blokirao Gazelu, ali je namera organizatora da se stigne i do Ušća, gde bi se blokirao i Brankov most. Masovnost protesta je bila tolika da se veliki broj ljudi još uvek nalazio oko Skupštine Srbije dok je čelo kolone već uveliko prelazilo Gazelu. U jednom trenutku čelo kolone se nalazilo na Brankovom mostu, dok je kraj bio kod Vlade Srbije. Deo opozicije koji organizuje ove proteste izrazio je zadovoljstvo zbog velikog odziva građana, i naglasio da su zahtevi ovih protesta dobro artikulisani, i da je sada samo potrebno da se stalno ponavljaju.
„Maslo stranih službi“
Vlast je za sada kao odgovor na zahteve opozicije organizovala raspravu u Skupštini Srbije, ali je ona protekla u uobičajenoj atmosferi arogantnog ponašanja vlasti koja opoziciju optužuje za politizaciju tragičnih događaja.
Prva tačka dnevnog reda bila je rasprava o vladinom izveštaju o bezbednosnoj situaciji nakon masovnih ubistava. Premijer Ana Brnabić je demantovala sve optužbe opozicije i naglasila kako neće biti tehničke vlade i nasilnog gašenja medija, ali i dodala da je „sve ovo maslo stranih službi“. Sednicu su napustile poslaničke grupe Demokratske stranke (DS) i „Moramo zajedno”, koje smatraju da većina nije shvatila ovu sednicu na pravi način.
Predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac za DW kaže „da se vlastima dala prilika da se o zahtevima opozicije raspravlja u institucijama, i da tamo pokažu da su odgovorni ljudi. Oni su umesto toga pokušali da skupštinu iskoriste za razvodnjavanje protesta i ublažavanje besa građana. Ukoliko ne ispune te zahteve, i ako bude više stotina hiljada ljudi na protestima, onda će se to rešavati plebiscitarno. Ako ih bude manje onda ćemo morati više puta da se okupljamo kako bi se ispunili zahtevi“, ističe naš sagovornik.
Aleksandar Vučić- generator nasilja
Veliki broj neuspešnih protesta tokom godina vladavine Srpske napredne stranke (SNS) motiv je za pitanje šta je ovog puta drugačije, i zašto se sada očekuje da vlast ispuni zahteve protesta?
Predsednik Demokratske stranke navodi „da je okidač ovog puta bilo fizičko nasilje, koje je posledica verbalnog i institucionalnog nasilja koje se godinama sprovodi u Srbiji. Zato i skrećemo pažnju na generatora tog nasilja, a to je Aleksandar Vučić i mediji i institucije koje kontroliše. Ako sve to ne uspe onda ćemo sve to sublimisati u jedan zahtev a to su predsednički izbori u Srbiji, i da čovek koji je generator nasilja ostavi prostor za nekog drugog ko će omogućiti da Srbija postane normalna država“, kaže Zoran Lutovac za DW.
Demokratski protesti- nedemokratski odgovor vlasti
Prisutni građani kao svoje razloge za učestvovanje na protestu navode optimizam i nadu da će neki od zahteva ipak biti ispunjeni. Student Ognjen Bojić za DW kaže „nisam siguran koliko ćemo uspeti u jednom protestu, ali je sigurno u interesu svih koji smo ovde da uradimo nešto u opštem interesu kako bismo svi živeli u boljoj sredini“.
Ono što je možda drugačije u odnosu na neke prethodne neuspešne proteste je po njegovim rečima „osećaj da su se ljudi konačno ujedinili bez obzira na neke sitne razlike u mišljenjima ili ideologiji, jer ovo nisu inicijalno politički protesti. Mi svi osećamo da vlasti prave propuste, i na te propuste smo došli da reagujemo kako bismo obezbedili bolju budućnost“, ocenjuje ovaj učesnik protesta.
Goran Miletić, student, za DW kaže „kako očekuje da će možda biti ispunjen jedan zahtev, ali da neće biti ispunjeni svi zahtevi. Iskustvo nam govori da se ovde retko ispunjavaju svi zahtevi, vlast jednostavno na demokratske proteste ne odgovara
adekvatno već nastavlja da krši naša prava. Vlast se bukvalno sprda sa pravima građana, i ne mislim da će to prestati jednim protestom, jer oni nisu ni izabrani na demokratski način pa je teško očekivati da će odgovoriti na demokratske zahteve opozicije i građana“.
Konfuzija na kraju protesta
Opozicija je i nakon 22 sata pozvala okupljene građane da se ne razilaze, ali je tada već bilo jasno da ni organizatorima protesta nije bio baš najjasniji plan za dalje delovanje. Masa građana se raštrkala na više punktova u Beogradu, dok je izvestan broj učesnika protesta krenuo da postavlja šatore na autoputu, s namerom da tu ostanu celu noć.
Saobraćaj je tokom večeri bio blokiran na više mesta u glavnom gradu Srbije, ali je to kretanje građana u više pravaca delovalo kao obična improvizacija, bez vidljivih organizatora koji bi nekako kanalisali i usmeravali učesnike protesta. Miting se praktično završio spontanim razilaženjem građana koji su bez jasne i vidljive koordinacije prosto napustili ulice Beograda. Tokom noći deo učesnika protesta nastavio je blokadu dela međunarodnog autoputa u novobeogradskim blokovima gde je prema procenama ostalo par stotina ljudi.
