Kada su novinari CINS-a pre četiri godine posetili selo Radinac kod Smedereva, bakarnocrvena boja prekrila je kuće i bandere.
Vladimir Milić, jedan od meštana, rekao je tada da su za to zaslužne takozvane crvene kiše. Železara, koja je u blizini, izbacuje okside gvožđa u atmosferu, a onda se te čestice s kišom spuštaju na zemlju. Kada se voda osuši, ostaje crveni talog.
Milić nam je ispričao da meštani izbegavaju da budu napolju dok ta kiša pada.
Četiri godine kasnije, kaže da se ništa nije promenilo.
„Upravo gledam u dimnjak i upravo pada crvena kiša. Sa ćerkicom sam napolju, tako da moram da uđem unutra. Šta da radimo? Isto je, sve je isto kao pre“.
Železara je, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, jedan od velikih izvora zagađivanja u Srbiji.
Privredni sud u Beogradu je u maju ove godine doneo presudu protiv njenog vlasnika, firme HBIS GROUP Serbia Iron & Steel, jer je od jula do kraja decembra 2021. godine ispuštala u vazduh zagađujuće materije više od onoga što je dozvoljeno.
Kompanija je kažnjena sa milion dinara, a petorica odgovornih – neki od direktora, menadžera i rukovodilaca – kažnjeni su sa po šezdeset hiljada dinara.
Iako je ovo jedan od primera gde su kompanije kažnjene zbog štete po prirodu, on pokazuje da su kazne male, na nivou zakonskog minimuma ili ispod njega.
Nataša Đereg iz nevladine organizacije Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) kaže da je kazna mala u odnosu na štetu koja zagađenjem nastaje.
„Plati pa zagađuj, i nikom ništa. Interesantno bi bilo videti da im se zabrani rad istovremeno uz novčanu kaznu dok ne poprave situaciju“, kaže sagovornica CINS-a.
Male kazne
Kada dođe do zagađenja životne sredine, protiv odgovornih se mogu pokrenuti postupci za privredni prestup. Prema Zakonu o zaštiti životne sredine i posebnim propisima kao što je Zakon o zaštiti vazduha, kazne mogu da budu od milion i po do tri miliona dinara za kompanije. Za odgovorna lica se kreću od 100 hiljada do 200 hiljada dinara.
Ipak, kazne koje se izriču su i manje od toga.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je od početka 2020. do kraja 2023. godine zbog privrednih prestupa u oblasti zaštite životne sredine osuđeno 97 pravnih lica. Od tog broja, njih 87 je dobilo kaznu do 600 hiljada dinara, dok su dva pravna lica oslobođena kazne.
U slučaju HBIS, razlog su bile olakšavajuće okolnosti, odnosno to što nisu nastupile konkretne štetne posledice. Za odgovorne je to što nisu ranije bili osuđivani, da su se iskreno držali pred sudom i priznali izvršenje privrednog prestupa.
U praksi se dešavalo da i nakon što se utvrdi da je sud precenio značaj olakšavajućih okolnosti, kazna opet bude manja od minimuma.
Kako je CINS već ranije pisao, kineski Ziđin Bor Koper, vlasnik nekadašnjeg RTB Bor, je 2020. godine u postupku za privredni prestup osuđen zbog zagađenja vazduha na kaznu od 400 hiljada, a rukovodilac pogona Topionica i rafinacija bakra (TIR) na 50 hiljada dinara.
Nakon žalbe Osnovnog javnog tužilaštva u Zaječaru, Privredni apelacioni sud u Beogradu je zaključio da je Privredni sud u Zaječaru precenio značaj olakšavajućih okolnosti za ublažavanje novčane kazne Ziđinu. Ipak, preinačenom presudom je kaznu povećao na milion dinara što je opet manje od zakonskog minimuma.
Nataša Đereg smatra da se umanjivanjem ionako niskih kazni šalje jasna poruka kompanijama da mogu da nastave sa svojom dosadašnjom praksom.
Sa ovim se slaže i Dejan Lekić iz nevladine organizacije Nacionalna ekološka asocijacija (NEA). Kako kaže, milion dinara predstavlja nešto više od osam hiljada evra, a toliko košta jedna radionica koja se organizuje u ime te kompanije.
Takvo kažnjavanje, prema Lekićevom mišljenju, ni na koji način ne utiče na poslovanje kompanije.
„Kao kada vi treba da platite kaznu od pet hiljada dinara za nevezivanje pojasa, koja ako platite za osam dana bude dve i po hiljade. Dakle to jeste na neki način vi se iznervirate, ali kažete: ’Dobro, šta da radim, pogrešio sam’, i nastavićete da se ponašate kao što ste se ponašali ranije“, objašnjava sagovornik CINS-a.
Ulaz u rudarsko-topioničarski basen u Boru; foto: CINS
Šta je sa krivičnim prijavama?
Kazne mogu biti strože ukoliko sud osudi kompaniju za krivično delo. Tada može i da se zabrani rad kompaniji.
„Ako dokažete posledicu i ako dokažete krivično delo, on će ili da dobije mnogo višu novčanu kaznu, ili postoji mogućnost da dobije i uslovnu osudu, može da mu se zabrani obavljanje delatnosti, primera radi, dok ne sprovede mere da se uskladi sa zakonom“, objašnjava za CINS Ljubica Vukčević iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).
Za razliku od privrednog prestupa, gde je potrebno dokazati samo da li je zakon prekršen, kod krivičnih dela je potrebno pokazati da je došlo do posledica po prirodu.
Vukčević objašnjava da se posledica dokazuje pribavljanjem informacija o tome da je do zagađenja došlo u većoj meri ili na širem prostoru. Kada je u pitanju zagađenje vazduha, posledica može biti uvećana koncentracija štetnih materija, ili njihova rasprostranjenost na većoj teritoriji, kao što je grad.
Međutim, od 2021. do kraja 2023. godine, prema izveštajima o radu, inspekcija Ministarstva zaštite životne sredine nije podnela nijednu krivičnu prijavu.
Lidija Komlen Nikolić iz Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije kaže da ima malo inspektora, oni ne izlaze na teren pravovremeno i dokazi koje skupe često nisu dovoljni za pokretanje krivičnog postupka.
„Čim se primeti da je došlo do zagađenja, trebalo bi odmah da izađu inspekcije pri Ministarstvu zaštite životne sredine. Recimo ako bi bilo pitanje zagađenje reke, odmah da se uzmu primerci vode, odakle je došlo to i obično se sa tim kasni“.
Odgovorna lica u kompanijama, kako Komlen Nikolić kaže, u krivičnim postupcima uglavnom završavaju sa uslovnim osudama, a u poslednje vreme često dolazi i do primene načela odloženog gonjenja. Reč je o situaciji kada osumnjičeni uplati određenu sumu novca, a krivična prijava protiv njega se odbaci.
Kako rešiti problem?
Nakon svega, ostaje otvoreno pitanje da li ovakvo kažnjavanje utiče na kompanije da posluju odgovornije prema životnoj sredini i smanje zagađenje koje proizvode.
Sagovornici CINS-a podeljenih su mišljenja u vezi sa mogućim rešenjima ovog problema.
Ljubica Vukčević ističe da problem nije u samom zakonodavstvu, jer ono nudi mogućnost da se daju različite kazne zbog zagađenja prirode.
„Prosto (je potreban, prim. aut.) savestan i profesionalan rad tužilaštva i suda. Samo to“.
I Lidija Komlen Nikolić je stava da svest tužilaca o ovome nije dovoljno izražena, ali, prema njenim rečima, preduslov toga je zapravo rad inspekcije.
„Dok dođe do tužioca treba da se uradi čitav niz radnji, prikupljanje dokaza koje nisu faktički u nadležnosti tužioca. I to nije nešto što radi policija. To faktički treba da rade inspekcije“.
Sa druge strane, Dejan Lekić ističe da problem nije samo u sistemu, već i u zakonodavstvu koje propisuje niske novčane kazne za privredne prestupe. Kazne koje velike kompanije dobijaju u Srbiji ocenjuje kao komične i smatra da bi rešenje bilo u primeni zakonodavstva Evropske unije.
„Poslednja direktiva o krivičnim delima u životnoj sredini ove kazne za značajna zagađenja životne sredine propisuje kao minimalne od 24 miliona evra, odnosno 3% godišnjeg profita kompanije na svetskom nivou“, kaže Lekić.
Osim toga, za najteže prekršaje zaprećena je kazna od 5% godišnjeg profita na svetskom nivou ili 40 miliona evra. Uz to, kompanije mogu biti osuđene i na dodatne mere, među kojima su oduzimanje njihovih dozvola i propisivanje obaveze da nadoknade štetu.
Međutim, taj propis je Evropska unija usvojila ove godine i važi samo na njenoj teritoriji.
„Verujem da bi taj sistem, koji je primenjen u Evropskoj uniji, bio adekvatan način i za sankcionisanje velikih zagađivača u Srbiji“, zaključuje sagovornik CINS-a.
