Umesto da reši problem ispuštanja otpadnih voda direktno u naše reke i kažnjava zagađivače, država je inicirala smanjenje kazni za one koji direktno ugrožavaju životnu sredinu.
Tako je ideja da se za ispuštanje prečišćene otpadne vode umesto 10 dinara dnevno zameni iznosom od 0,010 dinara, dok bi se za neprečišćenu ili nedovoljno prečišćenu vodu plaćalo 0,025 umesto 25 dinara.
Prema detaljnoj analizi DRI, država nije preduzela niz mera kako bi sprečila zagađenje voda, pa tako nedostaju osnovna strateška dokumenta, nadzor, pa i pravovremena inicijativa da se ova oblast uredi.
Oni koji su zagađivači voda u Srbiji nisu kontrolisali šta ispuštaju u vode, niti postoje postrojenja za tretman otpadnih voda pa se najviše neprečišćenih voda ispusti u vodotoke. Postoje i firme koje ispuštaju otpadne vode u recipijent bez pribavljene vodne dozvole, ali za to ne odgovaraju, zaključio je revizor u kontroli.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2020. godini se najveća količina otpadnih voda ispustila u Dunav, zatim u Savu, Zapadnu i Veliku Moravu i Nišavu. Prema zvaničnim podacima, u Dunav je 2020. godine ukupno ispušteno 138 miliona kubika otpadnih voda, od čega je neprečišćeno 130 miliona kubika, dok je osam miliona kubika prečišćeno.
Ukupne ispuštene otpadne vode iz industrije u 2020. godini, prema podacima Zavoda za statistiku, iznose 104 miliona kubika.
Najveći gradovi u Srbiji – Beograd, Novi Sad i Niš, nemaju postrojenja za preradu otpadnih voda.
Ministarstvo zaštite životne sredine ima zadatak da izdaje rešenja (kazne) onima koji posredno ili direktno zagađuju vode, ali im taj zadatak ne pada lako. DRI je otkrila da se oni koji direktno zagađuju reke čak i žale na iznose kazni koje dobijaju, uprkos tome što postoji jasno i zakonsko načelo “zagađivač plaća”.
Prema zakonu, zagađivač plaća naknadu za zagađivanje životne sredine kada svojim aktivnostima prouzrokuje ili može prouzrokovati opterećenje životne sredine, odnosno ako proizvodi, koristi ili stavlja u promet sirovinu, poluproizvod ili proizvod koji sadrži štetne materije po životnu sredinu.
Ove kazne izdaju se i državnim organima, preduzeći i institucijama, a naknadu utvrđuje ministarstvo na osnovu nalaza Agencije za zaštitu životne sredine.
Ministarstvo je u toku posete revizora u aprilu 2022. godine izdalo zagađivačima – organima, rešenja o naknadama za zagađivanje za 2020. godinu u iznosu od čak 1,6 milijardi dinara. Tako su, na primer, javna preduzeća koja se bave vodovodom u nekoliko gradova u Srbiji u obavezi da plate više od 1,2 milijarde dinara.
Neki organi koji treba da plate za zagađenje koje nesumnjivo proizvode čak su se žalili na ova rešenja, tvrdeći da su kazne previsoke za njih i da bi ih to dovelo u tešku finansijsku situaciju. Neka preduzeća, koja revizor ne navodi, čak su i pokretali upravne sporove.
Zbog ovih žalbi su održavani sastanci nadležnih organa u Vladi Srbije, što je rezultiralo zvaničnim predlogom izmena i dopuna Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara i koji je Ministarstvo zaštite životne sredine uputilo Ministarstvo finansija.
Ovim izmenama se smanjuju kazne za neposredno zagađenje voda tako da se iznos – visina naknade za ispuštanje projektovane prečišćene otpadne vode u iznosu od 10 dinara dnevno menja iznosom od samo 0,010 dinara.
Predlog je i da se iznos visine naknade za ispuštanje neprečišćene ili nedovoljno prečišćene otpadne vode u iznosu od 25 dinara zameni iznosom od 0,025 dinara dnevno. Takođe, predlaže se izmena formule, odnosno tekst, za utvrđivanje naknade za zagađivanje voda.
Aktuelni propis i visina naknade – Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara
To znači da bi oni koji zagađuju reke postali nagrađeni za to tako što bi im se kazne značajno umanjile, a u cilju da nastave da posluju. Ove izmene su u proceduri.Kako je DRI ranije saopštio u vezi sa novim nalazom, veliki problem je Elektroprivreda Srbije, koja nije izgradila postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda “Termoelektrane Nikola Tesla B” (TENT B), pa se otpadne vode ispuštaju bez prečišćavanja u Savu.
