„Reč je o jednoj od najopasnijih mera koje je Vučićev režim u deset godina svoje mračne vladavine ispostavio društvu, koja nas vodi u diktaturu i policijsku državu“, komentariše Nacrt Zakona o unutrašnjim poslovima Radivoje Jovović, doktor političkih nauka.
Jovović navodi da će policijski službenici, ako novi Nacrt bude usvojen, moći da pretresaju stanove bez sudskog naloga i ocenjuje to kao veliku opasnost po sve građanke i građane. Predsednik novosadskog gradskog odbora stranke Zajedno naglašava i da će pripadnici policije imati pravo da po „diskrecionoj“ proceni zaključuju da li demonstranti koji se mirno okupljaju i primenjuju neki oblik pasivnog otpora predstavljaju „opasnost po opštu bezbednost“, na osnovu čega će moći da ih ne samo privode, već i da nad njima ispoljavaju fizičku silu.
„Sila će smeti da se primeni nad građanima koji sede, kleče, leže ili se drže za nešto, tako piše u nacrtu. Zamisli, ti se, recimo, držiš za banderu, a policajac ima pravo da primeni ovlašćenja koja su jako široko postavljena ovim nacrtom zakona“, pojašnjava advokatica Danijela Nestorović, narodna poslanica iz stranke Zajedno.
Odbor za pravni sistem i državne organe je početkom decembra doneo odluku o sprovođenje javne rasprave o nacrtima Zakona o unutrašnjim poslovima i Zakona o obradi podataka i evidencijama u oblasti unutrašnjih poslova, a ovim povodom će u vrlo kratkom roku biti organizovane tri javne tribine: 21. decembra u Novom Sadu, 23. u Nišu i 27. decembra u Beogradu.
Obračun sa aktivizmom?
Advokat Nikola Barović smatra da je donošenje ovakvog zakona, kojim su policiji odrešene ruke, motivisano željom vlasti da uguši sve jače pokrete za zaštitu životne sredine. Po njegovim rečima, vlasti su „videle da SA jedinice poput onih batinaša sa buldožera u Šapcu nisu dovoljno efikasne“. Zato ocenjuje da ovakav nacrt predstavlja veliko sužavanje sloboda, dok Jovović to definiše kao „obračun sa aktivizmom i slobodnomislećim građanima“. Umesto da ima poverenja u organe reda, stanovništvo u datim okolnostima može samo da se preplaši – na šta vlast, po mišljenju naših sagovornika, i cilja.
Nacrtom će se ozakoniti i biometrijski nadzor. Podsetimo, korišćenje softvera za automatsku detekciju i prepoznavanje lica na osnovu biometrijskih karakteristika lica policiji bi bilo dozvoljeno i po prethodnom Nacrtu Zakona o unutrašnjim poslovima, koji je povučen krajem septembra prošle godine. Ta tačka (inače vrlo obimnog nacrta) je izazvala i verovatno najburniju reakciju javnosti, stručnih udruženja, te negodovanje poverenika za informacije od javnog značaja. Oni su ukazivali na to da je korišćenje biometrijskog nadzora u suprotnosti sa Ustavom i zakonima. Oprema za ovaj sistem nadzora je prošle godine već bila kupljena od kineskog partnera, firme Huavej, i u velikoj meri instalirana, po nepoznatoj ceni.
Prethodni nacrt je, protivljenju civilnog društva uprkos, prošao javnu raspravu u septembru 2021, i to svega nekoliko dana nakon što su Ujedinjene nacije apelovale da se prodaja i upotreba sličnih sistema za nehumani nadzor obustavi međunarodnim moratorijumom do formulisanja adekvatnih pravnih ograničenja. Nekoliko dana nakon javne rasprave tadašnji ministar policije Aleksandar Vulin objavio je saopštenje u kom se saznaje da je tražio da se Nacrt povuče iz procedure da ne bi poslužio kao povod „nasilnih protesta koji za cilj imaju destabilizaciju Srbije“, a koje je, navodno, pripremalo „nekoliko stranih zapadnih obaveštajnih službi preko svoje agenturne mreže u medijima, nevladinim organizacijama i političkim partijama“.
„Predsednik Vučić me je zamolio da Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima povučem iz procedure. Predsednička se ne poriče, i ja ću to uraditi“, pisalo je takođe u saopštenju ministra unutrašnjih poslova Srbije Aleksandra Vulina, dok je predsednik izjavio da je „Razlog toga je što je ostalo šest meseci do izbora, i ne želim da u poslednjih šest meseci donosimo tako važne zakone“, kako je preneo Danas.
Nestorović za Mašinu iznosi da je, iako je prethodni nacrt povučen i upotreba biometrijskog nadzora nelegalna, ona „očigledno korišćena tokom ekoloških protesta, bez ikakvog zakonskog osnova“.
Share fondacija, koja se detaljno bavila problematikom korišćenja softvera za automatsku detekciju i prepoznavanje lica na osnovu biometrijskih karakteristika lica je ovih dana reagovala saopštenjem u kome se konstatuje da je od septembra 2021. godine do novembra ove godine organizovano sedam konsultacija zakonodavne vlasti i predstavnika civilnog društva, ali da oni nisu rezultirali adekvatnim zakonskim rešenjem. Konkretnije, iz Share fondacije naglašavaju da je MUP u maju i septembru pripremio nacrt Procene uticaja obrade biometrijskih podataka, ali da u njemu „nisu adresirana suštinska pitanja“, kako je preneo Danas.
Sa nacrtom postoji i niz drugih problema, ističe Jovović za Mašinu. Jedan od njih je status građana koji sarađuju sa policijom. „Činjenica da će se moći prisluškivati, pratiti uz pomoć jedne specifične vrste žbira, odnosno građana koji sarađuju sa policijom i da će imati status policijskih službenika i posebne privilegije koje ga prate nas vraća u mračno doba diktatura dvadesetog veka“, komentariše.
Nestorović dodaje da je zakon neprecizan, što otvara mogućnosti njegove zloupotrebe. Poslanica smatra da neadekvatno definisano i nekoliko mesta za koje se kaže da će „biti preciznije određena“ kasnije. Primera radi, nije precizirano na osnovu čega će policija imati pravo da bez naloga ulazi privatni posed. Ostaje nedefinisano i da li će policajci nositi šifre ili imena na oznakama, te u kojim situacijama policajac mora, a u kojim baš i ne mora da se legitimiše.
Po Barovićevom mišljenju, Zakon o unutrašnjim poslovima treba da definiše organizovanje policije, a ne njena prava, dok su policijska ovlašćenja primarno definisana Zakonom o krivičnom postupku. Uvođenje odredbi iz potonjeg zakona u prvi vodi sužavanju prava građana, odnosno uvođenju policijskog sistema:
„I kod kuće, kad sediš mirno, može neko da ti upadne i da kaže da je tu po zakonu. Dok sediš i gledaš vesti o tome kako je zakon donesen mogu da dođu i da ti kažu da to nisi smeo da radiš“.
„Sve je to deo fašizacije našeg društva i uvod u opštu opasnost po sve nas“, ocenjuje Jovović.
Sve u rukama ministra
Ovaj zakon nije dobar ni za samu policiju, skreće pažnju Nestorović, jer su prevelika ovlašćenja koncentrisana u rukama ministra, a oduzeta skupštini i internim organima policije. Naime, kako Nestorović tumači, po važećem zakonu policija je podnosila periodične izveštaje narodnoj skupštini a po novom će ministar policije određivati kada se izrađuju izveštaji i oni će se podnositi njemu, da bi ih on prosleđivao vladi i narodnoj skupštini.
„Sektor unutrašnje kontrole MUP-a je bio potpuno nezavisan. Novim zakonom će i oni biti dužni da izveštaj podnose ministru policije. Praktično će vlada, odnosno ministar policije vršiti kontrolu“, kaže Nestorović, ocenjujući da će time policija biti do kraja politizovana.
Ministar će takođe dobiti pravo da lično pokreće disciplinske postupke koji se završavaju slanjem u prevremenu penziju protiv službenika koji izvrše „težu povredu radne discipline“. Za civilno društvo ovo znači penzionisanje nepodobnih. Jovović naglašava da će ministar unutrašnjih poslova takođe moći da dobija sve podatke koji se na terenu sakupe na osnovu već pomenutih prisluškivanja i praćenja.
„Izuzetno je simptomatično da se ovakav nacrt zakona sprema upravo u momentu kada je na čelo Bezbednosno-informativne agencije došao Vulin, Vučićev čovek za sve“, kaže Jovović. Opšti stav predstavnika opozicije i civilnog društva je da vlast pokušava da „progura“ ovaj predlog zakona „na mala vrata“, tokom božićnih i novogodišnjih praznika.
„Mi ćemo se svim silama truditi da iznesemo prigovore i prisutnoj javnosti objasnimo opasnosti od ovog zakona, ali ćemo pored toga pozvati i organizacije civilnog sektora, sudije, advokate, pravnike da objasne narodu gde se sve krše ustavna prava i kako ovaj zakon uvodi diktaturu. To je ono što možemo da uradimo. Jer, onog trenutka kad bude ušao u skupštinu – ovaj zakon je izglasan. Oni imaju većinu“, konstatuje Nestorović.
„Ako se svi ne podignemo protiv ovoga ne samo u institucijama i putem medija, nego i na ulici, bojim se da će ovo društvo ozbiljno ispaštati“, upozorava Jovović i zaključuje:
„Svi moraju da osveste da je ovo jedno od najvažnijih pitanja u proteklih deset godina i da se sada rešava da li ćemo uspeti da održimo neke osnovne odlike slobodnog društva ili potonuti u mračnu fazu diktature“.
