Sudija Zoran Božović odlučivao je krajem 2009. godine o sudbini kriminalca Bojana Zarubice, kome se tada sudilo zbog dve pljačke.
Božović je odlučio da ga ne zadrži iza rešetaka – osudio ga je na uslovnu slobodu i pustio kući. Tužilac nije mogao da se žali na odluku sudije i ovo zaustavi – jer je ceo sudski predmet misteriozno nestao iz suda. Do danas nije pronađen.
Nakon ovoga, Božović je na nekoliko godina prestao da radi u pravosuđu. Tužilaštvo i sud morali su njegov nestali predmet da rekonstruišu od nule kako bi ponovo sudili Zarubici.
Međutim, bilo je kasno.
Dok je bio na slobodi, Zarubica je nastavio po starom – pljačkajući, ali i silujući svoje žrtve. Svega devet meseci nakon što je izašao iz pritvora, u mraku jednog beogradskog naselja, presreo je dvadesetčetvorogodišnju devojku, opljačkao je i odvukao od ulaza u njenu zgradu do parka gde ju je silovao i iživljavao se nad njom.
Ona je bila treća žena koju je Bojan Zarubica silovao. Bojan je sin drugog okorelog kriminalca – Milivoja Zarubice koji je bio osuđen kao šef grupe koja je prisiljavala devojke da se bave prostitucijom. Kao i njegov otac, Bojan deluje da je nepopravljiv: sem tri silovanja, izveo je najmanje 13 pljački, bio je i pod istragom zbog pokušaja ubistva policajca u penziji.
Njega je na kraju, zbog silovanja i pljački, sudija Milan Londrović osudio 2013. godine na dvadeset godina zatvora.
Nestanak Zarubičinog sudskog predmeta, međutim, nije izuzetak. Još dvanaest sudskih predmeta u kojima je sudio Božović takođe su nestali, otkriva KRIK.
Sudija Tanja Šobat, tadašnja predsednica Prvog osnovnog suda u Beogradu, pokušala je da reši ovo – u maju 2011. podnela je krivičnu prijavu protiv Božovića zbog nestalih predmeta.
S druge strane, Visoki savet sudstva, telo koje bira sudije, praktično ga je otpustilo – ocenio je njegov rad kao nezadovoljavajući i on više nije mogao da ostane u sudstvu.
Božovićeve nevolje, međutim, bile su kratkog daha.
U septembru 2012. godine, dok je trajala istraga, vraćen je na posao. Da stvar bude zanimljivija, postao je sudija upravo Prvog osnovnog suda – onog koji je protiv njega i pokrenuo postupak.
Sama istraga je obustavljena naredne godine jer nije bilo dovoljno dokaza da je baš on odneo predmete. Nikada nije utvrđeno šta se desilo sa ovim dokumentima i oni do danas nisu pronađeni.
Nakon toga, Božović je samo napredovao.
Viši sud u Beogradu je njegov rad u Prvom osnovnom sudu ocenio kao „izuzetno uspešan“.
U aprilu 2019. godine, postao je sudija Višeg suda u Beogradu i dobio je pojedina bitna suđenja kao što su slučaj poznat kao „Potočari“ i suđenje policajki bliskoj kavačkom klanu.
U „Potočarima“ se sudi dvojici policajaca koji su u javnosti ukazali da su učestvovali u, kako tvrde, nezakonitim akcijama koje su rađene po nalogu šefova, među kojima i Dijane Hrkalović – tada jedne od ključnih ljudi srpske policije. Njima se sudi za odavanje službene tajne – jer su o ovome govorili u medijima, a sudiji Božoviću njihovi advokati zameraju jer slučaj drži zatvoren od očiju javnosti i, navodno, pristrasno sudi.
KRIK otkriva najbitnije detalje iz biografije ovog domaćeg sudije, koji, uprkos predmetima koji su nestali i odlukama koje je donosio – napreduje.
Božović je doneo kontroverznu odluku u suđenju policajki Mariji Nikolić koja je bila bliska jednom od bitnih ljudi kavačkog kriminalnog klana klana, a kojoj se sudilo jer je sakrila pištolj ovog kriminalca nakon njegovog ubistva. Božović ju je osudio na svega godinu dana kućnog zatvora – što je duplo manja kazna od one koju zakon predviđa. Ovu presudu ukinuo je Apelacioni sud.
On nije želeo da govori za KRIK o nestalim predmetima.
„Ne bih ja o tome. Vođen je postupak, tužilaštvo se izjasnilo, postupak obustavljen“, rekao je nervozno novinarki KRIK-a.
„To što ja mislim (o istrazi koja je vođena protiv njega) to je moja lična stvar, isključivo lična i samo moja stvar. Hvala Vam puno na pozivu, prijatno, doviđenja“, zaključio je sudija i spustio slušalicu.
Nestali predmeti bivšeg sudije
Krajem 2009. godine, zaposleni u tadašnjem Drugom opštinskom sudu u Beogradu danima su pakovali sudske predmete pripremajući se za selidbu. Ovaj sud je ukinut u reformi pravosuđa te godine, pa je sva dokumenta trebalo odneti u tek osnovani Prvi osnovni sud, koji se nalazio samo sprat niže u Palati pravde.
Puneći kutije glomaznim sudskim spisima, zaposleni su, međutim, naišli na problem – primetili su da je nestalo 27 celih sudskih premeta u kojima je sudio Zoran Božović. Bila su to neokončana suđenja za klevete, uvrede, pljačke, ali i postupci koji su se vodili protiv dvojice tužilaca i sudije.
Božović je malo pre selidbe suda ostao bez posla.
Visoki savet sudstva (VSS), institucija koja odlučuje o izboru sudija, utvrdila je da Božović ne zadovoljava kriterijume da bude sudija.
Božovićevi rezultati, kako je utvrdio VSS, godinama nisu bili na visokom nivou: presude je pisao dugo i često ih je ukidao ili menjao drugostepeni sud, a dozvolio je da zastari mnogo slučajeva u kojima je sudio. Božović je, međutim, imao drugačije mišljenje i žalio se na ovakav zaključak VSS-a.
Naveo je u žalbi da je na zastarevanje njegovih slučajeva uticalo to što su u 2008. godini mnoga suđenja odlagana zbog lažnih dojava o bombama u zgradi suda. Mislio je da nije problematično to što su mu presude često menjane na višem stepenu i tvrdio da među reizabranim sudijama ima onih koji su imali lošije rezultate od njega.
Visoki savet sudstva odbio je Božovićevu žalbu i on je ostao bez posla sudije nakon čega je prešao da radi u državnom Dunav osiguranju.
Zaposleni u sudu su uspeli da pronađu 14 predmeta, od kojih su neki bili u Božovićevom kabinetu. Ostalih 13 spisa nikada nije pronađeno. Samo četiri od ovih postupaka je sud naknadno uspeo da rekonstruiše i da završi ta suđenja.
Šobat je tvrdila da je od aprila 2004. do kraja 2009. godine Božović ovih 13 predmeta izneo iz suda i odneo kući. To bi uradio kako bi, navodno, napisao presude. One ipak nisu napisane, a predmete nikada nije vratio. Božović je time, smatrala je Šobat, onemogućio zadovoljenje pravde pred sudom. Šobat nije želela da komentariše ovaj slučaj za KRIK navodeći da uskoro ide u penziju i da ne želi da daje bilo kakve izjave medijima.
Božović je sudu poslao pismo u kome je tvrdio da nije kriv i branio se da su predmete zagubili zaposleni u sudu. Naveo je da su predmeti bili rešeni, a neke presude objavljene i napisane.
Istragu je otpočelo Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu, ali je slučaj ubrzo prosleđen tužilaštvu u Novom Sadu. Smatralo se da beogradski tužioci ne mogu da vode nepristrasnu istragu pošto je Božović godinama radio u prestonici.
Sa istragom koja mu je stajala za vratom i gubitkom pozicije u sudu, delovalo je da se Božović našao u velikim problemima, ali ubrzo se sve preokrenulo u njegovu korist.
Dok se vodila istraga za nestale predmete, o Božovićevoj budućnosti odlučivalo se na još jednom frontu – Ustavni sud odlučivao je o žalbama koje su podnele sudije koje su u reizboru ostale bez posla.
Ovaj sud je u julu 2012. odlučio da neizabrane sudije budu vraćene na posao, ne ulazeći u razloge zbog kojih prvobitno nisu prošle selekciju.
Među njima je bio i Božović.
Iako se protiv sudije vodio postupak, to nije uticalo na njegov povratak u pravosuđe. Štaviše, Božović se vratio u Prvi osnovni sud – upravo onaj koji je protiv njega podneo krivičnu prijavu.
U januaru 2013. godine saslušan je kod istražnog sudije i tada je naveo da je razne predmete iznosio iz suda kako bi pisao presude, ali je tvrdio i da ih je sve vratio.
„Kao i druge sudije ponekad sam nosio predmete svojoj kući iz suda radi izrade presuda i nije postojala obaveza da se bilo kome u sudu prijavljuje iznošenje tih predmeta“, rekao je Božović i tvrdio da je spise vratio u sud.
Božović ne samo da, kako je rekao, nije osećao odgovornost zbog nestalih predmeta, već je smatrao da je ceo slučaj protiv njega pokrenut kako bi „neko” opravdao to što nije bio reizabran 2009. godine. Sudija nije objasnio na koga je konkretno mislio niti zašto bi neko imao motiv da mu nanosi štetu.
Nedugo potom, istraga je pala.
Premeta nema, ali niko nije kriv
Početkom aprila 2013, tužilac Osnovnog tužilaštva u Novom Sadu Zoran Jakovljević smatrao je da postoje dokazi da je Božović prekršio zakon.
„Radi se o posebnom obliku zloupotrebe službenog položaja koja se vrši u vršenju sudijske funkcije“, navodi se u dokumentu koji je potpisao ovaj tužilac.
Predmet je, međutim, tužilac Jakovljević poslao drugom, Višem tužilaštvu u Novom Sadu – jer se utvrdilo da je ono bilo nadležno za ovaj slučaj. Nekoliko dana kasnije, Viša tužiteljka Branka Atanacković vratila je predmet Jakovljeviću navodeći da nema osnova da goni sudiju pošto nije izvršio krivično delo koje je u nadležnosti ovog tužilaštva.
Jakovljević je potom odbacio krivičnu prijavu i zatvorio istragu. Naveo je da nije mogao sa sigurnošću da utvrdi da li je za nestanak predmeta bio kriv Božović ili zaposleni u pisarnici.
Predmeti nisu nađeni, a krivci do danas nisu kažnjeni. Četiri postupka su rekonstruisana i u njima se sudilo iznova, dok za većinu ostalih u sudskoj evidenciji stoji samo napomena – rešen na drugi način. Iz suda nisu odgovorili na pitanja KRIK-a šta to zapravo znači.
Nakon što je bio oslobođen optužbi da je izneo predmete, Božović je nadalje napredovao.
Čak je i njegov rad 2018. godine Viši sud ocenio kao izuzetno uspešan. On je 2019. godine napredovao u Viši sud u Beogradu, a predsednik ovog suda Aleksandar Stepanović dodelio mu je dva važna suđenja – suđenje u aferi „Potočari“ i policajki bliskoj kavačkom klanu.
Stepanović je za KRIK istakao da nije on lično birao predmete u kojima će suditi Božović, već da su mu oni dodeljeni preko sistema koji se u sudu koristi godinama unazad – dotadašnje sudije izdvojile su predmete koji su privedeni kraju i u kojima nema smisla menjati sudiju u toj fazi postupka, a deo preostalih predmeta nasumičnim izborom dodeljen je novom sudiji u rad.
„Kao predsednik suda ne vršim uvid u svaki pojedinačni predmet i u tom trenutku mi nisu poznati ni učesnici u postupku, niti koje je krivično delo u pitanju u svakom konkretnom predmetu koji se sudiji dodeljuje u rad”, odgovorio je Stepanović.
On je odbio da odgovori na pitanje da li je znao da je protiv Božovića vođena istraga zbog nestalih predmeta, ali je rekao da se ista stvar nije ponovila od kada je napredovao u Viši sud.
Suđenja policajcima
Pedesetšestogodišnji Božović često se u sudnici pojavljuje ležerno obučen: u blago raskopčanoj košulji koja otkriva zlatni lanac, sakou i farmerkama. Nije samo oblačenje ovog sudije neformalno, već i njegovo ponašanje – ne govori strogo pravničkim jezikom kao ostale sudije, neretko izgovori neku šalu i često pokušava da zbrza suđenje.
Ipak, ono na šta se advokati žale jeste da, po njihovom mišljenju, Božović sudi pristrasno i zauzima stranu.
Tako misle advokati dvojice policajaca iz Odseka za tajno praćenje i dokumentovanje kriminalističke policije – Milan Dumanović i Mladen Trbović – kojima se sudi jer su u medijima u avgustu 2016. godine otkrili akcije policije za koje tvrde da su nezakonite.
Tvrdili su da su njihovi nadređeni, među kojima i tadašnja sekretarka Uprave kriminalističke policije Dijana Hrkalović, za privatne poslove koristili podatke koje su policajci prikupljali tajnim praćenjem i snimanjem. Istakli su da su u nekoliko navrata išli na zadatke bez naloga suda, lažno prikazujući da su na drugom mestu. Među primerima koje su opisali bila je i policijska akcija u Potočarima 2015. godine kada je napadnut Aleksandar Vučić, tada premijer Srbije.
Policajci su protiv svojih nadređenih podneli krivičnu prijavu, ali je ona odbačena, a oni, po svemu sudeći, kažnjeni – najpre su otpušteni iz policije, a potom i optuženi da su odali službenu tajnu.
Suđenje, poznato kao slučaj „Potočari”, počelo je 2018. godine i odvija se iza zatvorenih vrata – sudija Violeta Jovanović zatvorila ga je za javnost tvrdeći da bi moglo da ugrozi bezbednost države. U septembru 2019. godine ovaj slučaj je prebačen u ruke Božovića, ali on nije promenio odluku svoje koleginice i građanima i novinarima dozvolio da prate šta se dešava u sudnici.
Advokati optuženih policajaca smatraju da je Božović pristrasan, žalili su se na to što je odbijao njihove dokaze, ali i zato što je u decembru prošle godine bez njihovog znanja zakazao kraj suđenja, odnosno završne reči iako postupak nije bio gotov – trebalo je da sudija odluči da li će da prihvati neke dokaze i da sasluša svedoke.
„Sudija je potpuno onemogućio pravo na odbranu time što je svaki dokazni predlog odbio i što je očigledno odluku o tome doneo pre samog ročišta i na osnovu toga mi tvrdimo da je on pristrasan,”, rekao je Vladimir Todorić, advokat jednog od optuženih.
On smatra da je Božović odluku da se ne sasluša Dijana Hrkalović doneo u dogovoru sa tužilaštvom, jer se tužilac nije bunio.
„Mi smo inače dostavljali njenu adresu iako su oni tvrdiili da ne mogu da je nađu”, zaključuje Todorić.
Sem u ovom slučaju, kontroverzna je i Božovićeva odluka u postupku koji je vođen protiv policajke Marije Nikolić, bliske crnogroskom kavačkom klanu.
Policajka je bila u kolima sa svojim kumom, članom kavačkog klana Davorinom Baltićem, kada je on ubijen. Kako je Nikolić ispričala na sudu, tog dana je išla na Kopaonik sa Baltićem i kada su se vratili, pri ulasku u garažu zgrade u kojoj je njen kum živeo, pojavila su se dva muškarca koja su zapucala na njih. Na snimku ubistva koji je KRIK ranije objavio vidi se da je ubistvo izvršeno profesionalno – napadači kruže oko automobila i sve vreme pucaju iz automatskog oružja. Baltić je ubijen, dok je Nikolić prošla bez povreda. Nakon pucnjave iznela je Baltićev pištolj iz kola i bacila ga u obližnji kontejner. Optužena je za nedozvoljeno nošenje oružja. Iako joj je Baltić bio kum, Nikolić je na sudu tvrdila da nije znala da je on član klana, a njena povezanost sa njim nije ispitivana tokom postupka. Sudiju Božovića čini se nije zanimalo zašto su njih dvoje putovali tog dana, pa joj to pitanje nije ni postavio.
Početkom godine osudio ju je na kaznu koja je duplo manja od minimalne kazne koja je propisana zakonom. Osudio ju je na godinu dana kućnog zatvora, iako zakon za ovo krivično delo predviđa kaznu od najmanje dve godine. Ovu presudu ukinuo je Apelacioni sud i Nikolić će se ponovo suditi.
