Okružni sud u Banjoj Luci usvojio je krajem marta ove godine tužbu protiv Ministarstva saobraćaja i veza (dalje: Ministarstvo), koju je Centar za životnu sredinu (dalje: Centar) podnio zbog odbijanja dostavljanja kopije Ugovora o koncesiji koji je u svrhu realizacije autoputa Banja Luka – Prijedor – Novi Grad, Vlada Republike Srpske zaključila sa kineskim partnerima.
Sud je već odlučivao o istoj stvari, te je u sudskom sporu okončanom krajem oktobra 2022. godine, pokrenutom po tužbi Centra, pravosnažno odlučio na način da je Ministarstvu naložio da tužitelju dostavi traženi Ugovor o koncesiji, kako se radi o informacijama od opšteg značaja.
Međutim, kako je Ministarstvo ponovo odbilo da omogući uvid u ovaj dokument, pozivajući se na klauzulu povjerljivosti i zaštitu komercijalnih interesa koncesionara, Centar je bio primoran da svoje pravo pristupa javnim informacijama traži kod suda. Ponovo donesenom presudom, Centar je to pravo ostvario na način da je Ministarstvo sada ponovno, po drugi put, obavezano da tužitelju ustupi traženi ugovor.
“Ovo je samo jedan od pokazatelja kome pripadaju institucije Republike Srpske. Centar sve ove godine pruža šansu da se pokaže drugačije, te da institucije počnu da brane interes građana, no svaki put se iznenadimo dokle seže granica servilnosti naših institucija stranim i domaćim investitorima. Ovo je takođe samo jedan od testova za pravosudne institucije u Bosni i Hercegovini, da vidimo da li su oni posljednji bedem odbrane prava građana. Vrijeme i sve više slučajeva koje pokreću udruženja u BiH će pokazati”, izjavio je Tihomir Dakić, predsjednik Centra za životnu sredinu.
Podsjećamo da je Centar, u postupku pristupa informacijama, i to konkretno kopije Studije ekonomske opravdanosti izrađene za isti projekat, u januaru 2023. godine pokrenuo poseban sudski postupak usljed odbijanja dostave i ovog dokumenta, a koji postupak je još uvijek u toku.
Redžib Skomorac, pravni savjetnik u Centru za životnu sredinu, dodao je: “Evidentirana je tendencija da se pristup informacijama u vezi određenih projekata koji se direktno tiču raspolaganja javnim dobrima, uslovljavaju od strane trećih subjekata kojima se odlučivanje o ustupanju informacija praktički delegira od strane organa javne vlasti. Naime, situacija da se ‘test javnog interesa’, tj. test neophodnosti pružanja traženih informacija, a koje se tiču bitnih elemenata pravnih poslova koji su zaključeni u ime građana, vrši primarno od strane samih koncesionara je nedopustiva. Informacije o takvim projektima su u vlasništvu građana, te test javnog interesa isključivo mora da sprovodi legitimna vlast, naročito vrednujući korist od pružanja traženih informacija i kroz primjenu principa ‘proaktivne transparentnosti’”.
Ističemo zabrinjavajući porast netransparentnosti u predmetima pristupa informacijama od javnog značaja, naročito u vezi projekata kapitalnih investicija i raspolaganja javnim dobrima, jer u praksi realizacija tih projekata značajno utiče na stanje životne sredine, ali i temeljna prava i slobode građana.
U kontekstu sve većih pritisaka na zajednička javna dobra, što sve češće rezultuje nelegitimnom prevagom komercijalnih interesa nad opštim javnim interesom, odnosno prevagom pretpostavke o ugrožavanju komercijalnih interesa privatnih kompanija nad ljudskim pravima i slobodama, na nedavno održanom konsultativnom sastanku sa Institucijom ombudsmana za ljudska prava u BiH, predstavnici Centra su od ombudsmana zahtjevali proaktivniju zaštitu prava građana na informisanost o koncesijama i povezanim investicijama stranih kompanija.
Stoga, nadležno Ministarstvo ohrabrujemo da postupi po principu proaktivne transparentnosti, te da informacije glede realizacije predmetnog autoputa bez odlaganja ustupi zainteresovanoj javnosti.
