Podsjećanja

Sumnjivi operateri: Avanture kompanije T-Mobile u Makedoniji

Podsjećanja... BIRN je , u januaru 2014., otkrio kako je istraga o radu telekomunikacijskih kompanija dovela do isplate vansudskog poravnanja u iznosu od 95 miliona dolara u Sjedinjenim Državama – dok su makedonski političari osumnjičeni za umešanost u sumnjive radnje prošli nekažnjeno.

Govoriti je lako – ali ponekad skupo. U ono mračno doba pre nego što su pametni telefoni doneli internet u svaki džep, minuti razgovora mobilnim telefonom su se pažljivo brojali i merili.

Dug je put koji smo morali preći da bismo stigli do besplatnog i brzog bežičnog saobraćaja. U većini zemalja, to je podrazumevalo licitiranje za telekomunikacijske frekvencije, izgradnju mreža i neprestanu borbu protiv momopolista uvođenjem konkurenata na tržište.

Na svom putu do jeftinih telefonskih razgovora, Makedonija, jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi, morala je da napravi nekoliko neuobičajenih skretanja.

Prema izveštaju tužilaca iz Sjedinjenih Država, ti neobični događaji uključuju tajne sastanke u hotelu Holidej In, uništavanje važnih materijalnih dokaza i prebacivanje miliona evra za podmićivanje političara kompanijama registrovanim na Kipru.

Zbog toga su obični potrošači godinama razgovarali po veoma visokim cenama.

“Dobijao sam račune od kojih bi i bogatijima pošle suze na oči”, kaže Žarko, tridesetpetogodišnji predavač na univerzitetu, prisećajući se prvih godina novog milenijuma, kada su u zemlji postojala samo dva mobilna operatera.

U ovoj priči Balkanske istraživačke mreže (BIRN) otkrivamo kako je narod Makedonije plaćao cenu dogovora između vlade i njenog partnera u industriji telekomunikacija – kompanije ćerke Dojče Telekoma, globalnog giganta koji je vlasnik brenda T-Mobile.

Takođe otkrivamo kako su makedonski političari koji su bili uključeni u ovo dogovaranje verovatno prekršili zakon – mada još nisu podvrgnuti istrazi. U međuvremenu, umešane telekomunikacijske kompanije su morale da isplate 95 miliona dolara (71 milion evra) na ime poravnanja zbog optužbi za korupciju u Sjedinjenim Državama.

“Makedonski tužioci ne smeju dozvoliti da ovo prođe nekažnjeno”, izjavio je Dragan Malinovski, bivši predsednik glavnog antikorupcijskog tela u zemlji. “Nezamislivo je da čekamo da Amerikanci to obave umesto nas.“

Iza svakog slučaja korupcije kriju se izvor, motiv i primalac mita. Američki tužioci se mogu pohvaliti da su obavili više od polovine posla – utvrdili su ko je davao mito i zašto.

Njihove kolege u makedonskom pravosuđu trebalo bi da odgovore na treće pitanje – kuda je novac otišao?

‘Korektivne mere’

Žarko danas živi u Nemačkoj. Kao i mnogi drugi iseljenici, kontakt sa porodicom održava koristeći besplatne internet servise kao što su Skype i Viber.

Žarko je iz Makedonije otišao 2006. godine. Veću od tadašnje dve mobilne mreže kontrolisala je kompanija MakTel – zajedničko preduzeće vlade i Madjar Telekoma, mađarske podružnice komunikacijskog giganta Dojče Telekoma. Pošto brend T-Mobile još nije bio uveden u zemlju, kompanija MakTel je usluge nudila pod imenom MobiMak.

Dominacija kompanije MakTel na tržištu bežičnih komunikacija skupo je koštala potrošače, ali je bila veoma profitabilna za njene vlasnike. Isplate dividendi ove kompanije bile su “značajan izvor prihoda za makedonsku vladu”, konstatuje se u dokumentima predatim sudu u Sjedinjenim Državama.

Međutim, dominacija MakTela je dovedena u pitanje 2007. godine, kada je licencu dobio treći mobilni operater. Te godine na tržištu Makedonije se pojavio VIP, podružnica kompanije Telekom Austrija.

Nova kompanija je najavila svoj dolazak nudeći pripejd razgovore po ceni 71 odsto nižoj od tada aktulenih cena, kaže portparol VIP-a u Skoplju. Godinu dana kasnije, ova kompanija je kontrolisala 10 odsto tržišta. Godine 2013, pripalo joj je 30 odsto tržišta.

“Ulazak VIP-a na makedonsko tržište doneo je konkurenciju u pravom smislu te reči”, izjavio je portparol kompanije.

Nakon što je oformljena kao zajedničko privatizovano preduzeće 2001. godine, kompanija MakTel je dugo bila na samom vrhu. Sledećih šest godina njen jedini rival je bila neuporedivo manja mobilna mreža Cosmote.

Takav aranžman nije bio dobro prihvaćeb u Evropskoj uniji, kojoj je Makedonija želela da se priključi. Brisel je zahtevao da se sektor telekomunikacija liberalizuje. Da bi izašla u susret ovim zahtevima, Makedonija je usvojila zakon kojim je previđen ulazak trećeg operatera.

Zakon je usvojen 2005. godine, ali da bi VIP došao do svoje licence morale su da prođu još dve godine. Zašto je prošlo toliko vremena do ulaska konkurencije?

Prema sudskoj dokumentaciji prikupljenoj u Sjedinjenim Državama, odgovor je u tajnom sporazumu između vlade u Skoplju i Madjar Telekoma, vladinog partnera u MakTelu.

Na osnovu ovog dogovora MakTel je uspeo da sačuva privilegovanu poziciju na tržištu, čime su prekršeni makedonski zakoni.

BIRN je došao do primerka sporazuma, iz kog sledi da je kompanija direktno uticala na oblikovanje propisa u oblasti telekomunikacija. Takvi zakoni su inače isključiva nadležnost suverenih vlada.

Bivši premijer Makedonije, Vlado Buckovski, potvrdio je za BIRN da je potpisao sporazum koji, kako on tvrdi, nije bio ni tajan ni protivzakonit.

Međutim, upravo taj sporazum je predmet dve istrage koje su državnim agencijama Sjedinjenih Država donele milione dolara kroz vansudska poravnanja.

Kompanije Dojče Telekom i Mađar Telekom su 2011. godine isplatile Ministarstvu pravde Sjedinjenih Država ukupan iznos obeštećenja od 63,9 miliona dolara. Kompanija Mađar Telekom je platila još 31,2 miliona dolara Komisiji za berzu i vrednosne hartije (SEC), finansijskom regulatornom telu Sjedinjenih Država.

Prema navodima predstavnice Dojče Telekoma, sporazum sa američkim vlastima potvrđuje da je kompanija sarađivala u istragama i sprovođenju ”korektivnih mera” koje su do sada preduzete, kao i da je spremna na primenu daljih mera.

U saopštenju dostavljenom BIRN-u elektronskom poštom, predstavnica Dojče Telekoma Elpida Trizi je izjavila da ova kompanija pridaje “najveći značaj” sprovođenju “antikorupcijskih procedura i usaglašavanju za zakonskim odredbama”.

Komisija za berzu i vrednosne hartije je sad pokrenula i treći sudski postupak protiv tri bivša rukovodioca Mađar Telekoma zbog davanja mita državnim službenicima. Oni poriču takve optužbe.

Nepodignute optužnice

Ukupan iznos obeštećenja od 95 miliona dolara predstavlja jedan od deset najvećih iznosa isplaćenih na osnovu Zakona o koruptivnim praksama u inostranstvu (FCPA). Zakon zabranjuje da firme koje se kotiraju na američkoj berzi daju mito ili vrše nezakonite isplate u korist stranih zvaničnika.

Pošto je postignuto vansudsko poravnanje, nijedna kompanija nije morala da prizna ili porekne krivicu. Prema odredbama sporazuma, Ministarstvo pravde neće pokretati postupke protiv ovih kompanija u naredne dve godine, pod uslovom da one nastave da poboljšavaju procedure za usaglašavanje sa zakonskim odredbama i poštovanje zakona.

Kompanija Mađar Telekom je takođe potvrdila niz optužbi za koruptivne prakse i plaćanja koje su navedene u sporazumu o poravnjanju kao “tačne i osnovane”.

Te optužbe bi ipak mogle biti predmet spora, ako se i drugi osumnjičeni izvedu pred sud.

“To što je kompanija priznala određeni skup činjenica nikako ne obavezuje bilo koja druga lica”, kaže Majk Koler, profesora prava na Univerzitetu Južni Ilinois koji na svom blogu komentariše sprovođenje zakona FCPA.

Ipak, američki tužioci su došli do obilja dokaza koji ukazuju na to da je postojao sistem čija je svrha bila vršenje koruptivnih plaćanja u korist makedonskih zvaničnika.

Međutim, niko od zvaničnika u Makedoniji još nije podvrgnut istrazi u vezi sa ovim slučajem, iako je prošlo već pet godina od pokretanja američke istrage.

Zbog afere u sektoru telekomunikacija tužioci u Skoplju su pripremili optužnice protiv svega četvoro ljudi. Svi su strani državljani. Jedna od ovih optužnica je nedavno odbačena. Za preostale tri nikada nije organizovano suđenje. Optužnice su podignute 2008. godine.

“U ovoj fazi postupka, nijedan od zakonskih uslova za izdavanje međunarodne poternice nije ispunjen”, izjavio je za BIRN predstavnik Krivičnog suda u Skoplju.

Malinovski, bivši šef državne agencije za borbu protiv korupcije, tvrdi da su makedonski tužioci svakako sposobni za sprovođenje detaljnije istrage.

“Pitanje je samo da li to žele da učine”, kaže on. “Korupcija je svakako bila usmerena na određene predstavnike države. Za pronalaženje tih zvaničnika nije potrebno raspisivati međunarodne poternice”.

U poravnanju u Sjedinjenim Državama kompanija Mađar Telekom je takođe optužena da je podmićivala državne službenike u Crnoj Gori. Međutim, uprkos parlamentarnoj istrazi, u Crnoj Gori niko nije optužen.

Pritisak iz Brisela

Preduzeće MakTel je ušlo u novi milenijum kao ostatak iz komunističke prošlosti Makedonije.

Preduzeće je u celosti bilo u vlasništvu države i imalo je potpuni monopol na polju fiksne telefonije kao i u tek nastajućoj mobilnoj telefoniji. U januaru 2001. godine, vlada, tada pod vođstvom VMRO-DPMNE, prodala je većinski udeo u ovom preduzeću konzorcijumu na čijem je čelu bila kompanija Mađar Telekom.

“Naš plan je jednostavan”, izjavio je predsednik mađarske kompanije, Elek Straub, u saopštenju za štampu. “Želimo da pružimo najbolju moguću uslugu po pristupačnoj ceni”.

Nikola Gruevski, sadašnji premijer Makedonije, koji je u ono vreme bio ministar finansija, izjavio je da se nada da je sprovedena privatizacija najava jedne nove budućnosti. Na umu je imao nemačko poreklo Dojče Telekoma, kompanije koja je osnovala Mađar Telekom.

“Prodaja je… najbolje rešenje i verujem da će posle ovoga i drugi nemački investitori doći u Makedoniju”, citiran je u jednom drugom saopštenju za štampu.

Međutim, u leto 2001. godine, Makedonija je više privlačila pažnju diplomata nego investitora.

Gerilci iz manjine etničkih Albanaca su ustali na oružje protiv države. Njihov ustanak – i reakcija makedonskih oružanih snaga – doveli su zemlju do ivice građanskog rata. Zbog eskalacije sukoba na hiljade ljudi su napustili svoje domove.

Posrednici iz Sjedinjenih Država i Evropske unije doveli su zaraćene strane za pregovarački sto. Postignut je mirovni sporazum i neprijateljstva su zaustavljena. Izbori 2002. godine doneli su promenu vlade.

Socijaldemokratska stranka, SDSM, ušla je u koaliciju sa manjom strankom etničkih Albanaca, DUI, čiji su lideri prethodno pripadali gerilskom pokretu.

Prezadovoljni što su uspeli da spreče još jedan rat na Balkanu, zvaničnici EU su nagradili Makedoniju tako što su ubrzali njen postupak za kandidaturu. Evropska unija je takođe pokazala više interesovanja za sektor telekomunikacija u zemlji u kojoj je još dominirao MakTel.

Radmila Sekerinska, opoziciona poslanica, koja je u vladi SDSM vodila Ministarstvo za evropske integracije, kaže da je Brisel “insistirao na liberalizaciji tržišta telekomunikacija”.

‘Nepoželjna konkurencija’

U februaru 2005. godine, vlada Makedonije je usvojila zakon kojim je ovaj sektor otvoren za konkurenciju, navodno da bi se ispunili zahtevi koji su dolazili iz EU.

Novi zakon je uključivao oštre antimonopolske odredbe kojima je trebalo da se spreči mogućnost da bilo koji operater stekne “značajan udeo na tržištu” tako što će “zloupotrebiti svoju poziciju”. Takođe su uvedene više takse za visoke frekvencije koje koriste mobilne mreže – pa su kompanije sada morale da plaćaju više za korišćenje frekventnih opsega za bežičnu komunikaciju.

Neki od šefova Mađar Telekoma nisu bili zadovoljni idejom o uvođenju novog operatera i zaoštravanju konkurencije.

Prema sudskoj dokumentaciji iz Sjedinjenih Država, dvojica uposlenika kompanije su izrazili svoje nezadovoljstvo predstavnicima makedonske vlade na sastanku koji je organizovan u Skoplju u januaru 2005. godine – mesec dana pre usvajanja zakona. Sastanku su prisustvovala i trojica ljudi koje sud opisuje kao “grčke posrednike”.

Sledećeg maja, rukovodioci Mađar Telekoma su potpisali sporazum sa makedonskim političarima na visokim položajima. Svrha ovog sporazuma, prema nalazima suda, bila je da se “odloži ili spreči” dodeljivanje licence trećem mobilnom operateru.

Sporazum je takođe trebalo da “ublaži ostale nepovoljne efekte novog zakona”, delom i tako što će osloboditi MakTel obaveze da plaća “pun iznos novih uvećanih naknada za korišćenje frekvencije”.

Krajem maja 2005. godine, zvaničnik makedonske vlade se susreo sa rukovodiocima Mađar Telekoma u hotelu Holidej In u Skoplju. Bila su prisutna i dvojica grčkih posrednika.

Prema sudskim dokumentima, sve zainteresovane strane su se na ovom sastanku “saglasile da postojanje i svrhu ovog sporazuma treba sakriti od trećih lica, uključujuću revizore Mađar Telekoma i javnost”.

U avgustu iste godine, kaže se dalje u sudskoj dokumentaciji, šefovi Mađar Telekoma su pripremili još jedan tajni sporazum za još jednog visokog makedonskog zvaničnika iz jedne manje političke stranke.

Da bi osigurali podršku ovog zvaničnmika, obećali su da će pružiti dobru “poslovnu priliku” onom “entitetu koji odredi” njegova politička stranka. Ta mogućnost se nikada nije ostvarila – ali podrška zvaničnika je tako osigurana i dokument je potpisan.

Jedini potpisani primerci oba tajna sporazuma povereni su na čuvanje čoveku koji je u sudskoj dokumentaciji identifikovan kao prvi grčki posrednik.

 ‘Legitiman dogovor’

BIRN je došao do nepotpisanih primeraka oba sporazuma koji nose naslov “Protokol o saradnji”.

U prvom sporazumu predviđeno je mesto za potpis predstavnika vlade Makedonije koji je u protokolu imenovan kao “Vlado Buckovski” – što je ime tadašnjeg premijera.

Na intervjuu u zgradi Univerziteta u Skoplju gde danas predaje pravo, Buckovski je potvrdio da je zaista potpisao protokol. “Nema tu ničega spornog, to nije koruptivan sporazum”, izjavio je za BIRN.

Protokol nikada nije zaveden u arhiv vlade, kao što nalaže makedonski zakon. Buckovski, međutim, tvrdi da sporazum nije držan u tajnosti. On kaže da je forma sporazuma bila takva da nije bilo neophodno unositi ga u zvanične registre.

Pored univerzitetske karijere, Buckovski nastavlja da se bavi i politikom. U međuvremenu se otcepio od SDSM, stranke koja je sada najjača stranka u opoziciji. Kao lider nove stranke, postao je oštar kritičar one koju je napustio.

Buckovski je takođe umešan u slučaj sumnjivih nabavki za vojsku o kojem se već dugo govori, a u kojem je optužen da je uvećao porudžbinu rezervnih delova za tenkove. Ovog leta osuđen je na tri godine zatvora zbog uloge koju je imao u ovom slučaju. On poriče sve optužbe za korupciju i podneo je žalbu na presudu.

Buckovski kaže da je cilj potpisanog protokola bio da se prevaziđe zastoj u poslovanju sa Mađar Telekomom u trenutku kada je ova kompanija svom partneru u MakTelu, vladi Makedonije, dugovala dividende za nekoliko godina poslovanja.

“Protokol o saradnji se ne odnosi na liberalizaciju tržišta”, kaže on. “Protokol zapravo uređuje naše odnose [sa Mađar Telekomom]. Pre svega, reguliše isplatu dividendi. I govori o planovima za budućnost.”

U protokolu je zaista izložen plan za isplatu dela dividendi na koje vlada ima pravo.

U protokolu se takođe kaže da će buduće isplate zavisiti od “pouzdanosti regulatornog okvira” na makedonskom tržištu telekomunikacija.

Takođe, protokolom je predviđeno da se podzakonski akti u Makedoniji ubuduće “donose uz prethodne konsultacije sa MakTel/Matavom”. Matav je staro ime Mađar Telekoma.

Na drugom mestu u tekstu se kaže da će vlada Makedonija “prihvatati sve predloge podzakonskih akata koje dostavi MakTel/Matav” – pod uslovom da su ovi usklađeni sa “evropskim zakonima i praksama”.

U aktuelnom postupku protiv rukovodilaca Mađar Telekoma, odbrana je tvrdila da je ovaj sporazum samo “protokol o saradnji” kojim se utvrđuje dogovor postignut između dva deoničara MakTela.

Odbrana tvrdi da to nikako nije bio tajni dokument i da su u protokolu samo formulisani “dogovoreni politički i poslovni kompromisi” u skladu sa evropskim zakonima i praksama.

Međutim, Komisija za berzu i hartije od vrednosti tvrdi da ovaj sporazum uopšte nije tako naivan.

“Prema makedonskim zakonima protokol o saradnji je bio protivzakonit”, kaže se u dokumentu kojim se optužuju trojica rukovodilaca Mađar Telekoma.

“Protokolom je državnim zvaničnicima naloženo da zanemare svoje zakonske dužnosti” tako što će blokirati ulazak trećeg operatera i smanjiti takse za korišćenje frekvencija koje je MakTel trebalo da plaća.

U primerku drugog protokola koji je BIRN pribavio ostavljeno je mesto za potpis još jednog predstavnika makedonske vlade – Džemaila Mihazija, nekadašnjeg ministra telekomunikacija. Mihazi je član DUI, stranke etničkih Albanaca koja je ušla u koaliciju sa SDSM posle smirivanja sukoba.

On nije odgovorio na zahteve BIRN-a da dostavi svoj komentar. DUI je i dalje u vladi, kao manjinski partner u koaliciji koju predvodi VMRO-DPMNE.

Sumnjivi ugovori

Kao i makedonski operater kojeg je kupio u privatizaciji, Mađar Telekom je nastao na ruševinama istočnoevropskog komunizma kao monopolska državna mreža.

Kompanija je privatizovana devedesetih godina, kada je Dojče Telekom stekao većinski udeo.

Od 1997. godine Mađar Telekom se kotira na Berzi u Njujorku – što je bio trenutak velikog ponosa i pokazatelj snage kod kuće i ambicija u inostranstvu. Prema podacima na veb-stranici kompanije, to je bila prva kompanija iz Istočne i Centralne Evrope koje ja dospela na listing berze.

Gotovo deceniju kasnije, ta činjenica je omogućila Komisiji za berzu i vrednosne hartije da otvori istragu protiv Mađar Telekoma na osnovu zakona FCPA.

Mada se ovaj zakon obično primenjuje na američke kompanije, njegove odredbe se mogu iskoristiti i za vođenje istraga protiv stranih kompanija koje se kotiraju na berzama u Americi i prijavljuju finansijske prihode Komisiji za berzu i vrednosne hartije.

Tako su otkrivena dva ugovora iz 2005. godine čija “priroda i poslovna svrha… nisu bili jasni”, kaže se u izveštaju koji je 2009. godine dostavila kompanija Mađar Telekom.Do pokretanja istrage – i konačnog otkrivanja tajnih protokola – dovela je rutinska kontrola koju se sproveli predstavnici kompanije Prajsvoterhaus Kupers, računovodstvene firme Mađar Telekoma.

U februaru 2006. godine, revizorski savet u telekomuniakcijskoj kompaniji je angažovao advokatsku kancelariju Vajt & Kejs da podrobnije ispita slučaj. Ova advokatska kancelarija je otkrila sumnjive ugovore. Takođe je prijavila da su neki od uposlenika u Mađar Telekomu uništili dokumente koji su bilo potrebni za dalju istragu.

Revizorski savet je naložio obuhvatniju internu istragu. Istraga koja je okončana 2009. godine pokazala je da su rukovodioci Mađar Telekoma i MakTela odobrili troškove u iznosu od 24 miliona evra za 20 sumnjivih ugovora.

Ugovori se navodno odnose na usluge kao što su konsultacije i lobiranje. Međutim, nema nikakvih dokaza da su bilo kakve usluge te vrste pružane u navedenom periodu ili na navedeni način.

“Dokazi pokazuju da su, nasuprot sadržanim odredbama, neki od ovih ugovora imali za cilj obezbeđivanje određenih regulatornih i drugih beneficija od vlade Makedonije”, kaže se u izveštaju kompanije.

Sa stanovišta američkih tužilaca, jedina svrha tih ugovora bila je da se prikriju isplate za podmićivanje lokalnih funkcionera.

Prema sudskim dokumentima u Sjedinjenim Državama, između 2005. i 2006. godine rukovodioci kompanije su isplatili gotovo 4,9 miliona evra jednoj kompaniji registrovanoj na Kipru i njenim kompanijama ćerkama. Ovu kompaniju su kontrolisali grčki posrednici.

U to vreme Mađar Telekom i MakTel su dobijali ono što su želeli u Makedoniji. Vlada je odložila ulazak trećeg mobilnog operatera do 2007. godine i smanjila naknadu za frekvenciju koju je plaćao MakTel.

Kao što se tvrdi u sudskim dokumentima, “rukovodioci telekomunikacijskih kompanija su znali ili su bili svesni velike verovatnoće postojanja okolnosti koje upućuju na to da će celina ili deo njihovih uplata biti ponuđen, dat, obećan ili isplaćen, direktno ili indirektno, zvaničnicima vlade Makedonije”.

Međutim, još nema dokaza koji jasno pokazuju da su uplate zaista stigle do predstavnika makedonske vlade.

Izlazak sa berze

U postupku koji se trenutno vodi protiv trojice rukovodilaca Mađar Telekoma, odbrana odbacuje sve tvrdnje o lažnim ugovorima u Makedoniji i tvrdi da je u ovim postupcima sve bilo legitimno i transparentno.

Buckovski odbacuje tvrdnje da je protokol na bilo koji način povezan sa optužbama za podmićivanje koje iznosi Komisija za berzu i hartije od vrednosti.

“Ovde nema korupcije”, izjavio je za BIRN. “Osim ako nemaju neka dodatna saznanja o izvršenim isplatama.”

Komisija za berzu i hartije od vrednosti pokrenula je istragu protiv Mađar Telekoma 2006. godine, nakon što je kompanija prijavila prva saznanja o otkriću sumnjivih ugovora.

Dana 19. novembra 2007, kompanija Mađar Telekom je proslavila prvih deset godina na Berzi u Njujorku.

Tri godine kasnije, 12. novembra 2010, kompanija je skinuta sa liste kompanija kotiranih na berzi. Prema saopštenju na veb-stranici kompanije, to je učinjeno “da bi se pojednostavio veoma složen sistem finansijskog izveštavanja i smanjili administrativni troškovi”.

Mađar Telekom je i dalje partner vlade Makedonije kao vlasnik mobilne mreže koja je u međuvremenu promenila ime u T-Mobile. Oba suvlasnika i dalje dobijaju značajan iznos dividendi iz ovog zajedničkog poduhvata.

Građani u akciji