Transparency International u Bosni i Hercegovini učestvovao je na globalnom samitu Inicijative partnerstvo za otvorenu vlast (OGP) u Tallinu, u organizaciji Vlade Estonije i Sekretarijata OGP Inicijative. Globalni samit OGP okuplja predstavnike vlada, organizacija civilnog društva i drugih predstavnika iz više od 70 zemalja članica i više od 100 lokalnih članica OGP Inicijative da razmijene svoja iskustva, najbolje prakse i napredak u oblasti otvorenosti vlada i javih institucija i implementaciji obaveza proizašlih iz pripremljenih i usvojenih nacionalnih akcionih planova za implementaciji OGP Inicijative.
Fokus ovogodišnjeg samita je bio na otvorenosti vlada u digitalnom dobu, potencijalu novih tehnologija za dodatno otvaranje i odgovornost vlada, sa posebnim fokusom na transparentnost i odgovornost u procesu donošenja odluka, kao i na očuvanju demokratije.
I dok su druge zemlje predstavljale napredne alate i prakse kada je u pitanju otvorenost vlasti, a posebno u oblastima borbe protiv korupcije, odbrane građanskog prostora i participacije građana, digitalnih tehnologija, pravosuđa, otpornosti demokratije, klimatskih promjena itd, za koje su pojedine zemlje bile i nagrađene, Bosna i Hercegovina je na ovom samitu, kao i na prethodno održanim samitima OGP Inicijative, bila tek posmatrač.
Naime, Bosna i Hercegovina je pristupila OGP Inicijativi još 2014. godine, čime se obavezala da će redovno pripremati, usvajati i implementirati dvogodišnje akcione planove za implementaciju OGP Inicijative u skladu sa prioritetima OGP-a. Međutim, BiH je svoj prvi akcioni plan usvojila tek 2019. godine za period 2019-2021 i to nakon stavljanja BiH na listu neaktivnih zemalja 2018. godine od strane OGP-a i prijetnjom da će biti izbačena iz članstva u Inicijativi.
Prvi akcioni plan, iako je planirano da sadrži obaveze za sve nivoe vlasti u BiH, donesen je samo za državni nivo, a ambicioznost ovih obaveza je bila na niskom nivou, te nisu bile sistemskog karaktera. Slično je ponovljeno i u drugom AP za period 2022-2024, koji je usvojen sa godinom zakašnjenja, u kome predviđene obaveze nisu visoko ambiciozne, ne obećavaju značajnu promjenu, te ne targetiraju ključne probleme kada je u pitanju otvorenost vlasti.
Pored toga, od pristupanja Inicijativi, ostali nivoi vlasti nisu napravili nikakve iskorake u ovom pravcu. Iako su tokom 2017 i 2018. godine FBiH, RS i Brčko Distrikt pripremili nacrte vlastitih akcionih planova, isti nisu nikad usvojeni, te ovi nivoi vlasti nisu pokazali nikakav interes za Inicijativu.
Ukoliko poredimo BiH sa zemljama regije, vidljivo je da drastično zaostajemo, kako u posvećenosti implementaciji OGP Inicijative, tako i u konkretnim koracima na implementaciji predviđenih obaveza. Albanija je trenutno u fazi implementacije svog šestog akcionog plana, Sjeverna Makedonija implementira peti, Srbija i Hrvatska četvrti, dok Crna Gora trenutno implementira svoj treći akcioni plan. Broj, kvalitet i ambicioznost preuzetih obaveza u zemljama regije su daleko ispred BiH, te su potrebni značajni napori u BiH da se ova Inicijativa iskoristi za unapređenje otvorenosti vlada prema građanima i civilnom društvu, a posebno u dijelu koji se odnosi na političko opredjeljenje i podršku za unapređenje transparentnosti i odgovornosti.
Kao što je napomenuto, ostali nivoi vlasti u BiH nisu napravili nikakve iskorake u ovoj oblasti, dok su zemlje regije otišle korak dalje, te su gradovi i opštine Tirana i Elbasan u Albaniji, Novi Pazar u Srbiji i Sveti Nikole u Sjevernoj Makedoniji, iskoristili potencijale OGP Local Inicijative, te pristupili istoj sa ciljem unapređenja otvorenost lokalne vlasti, što može biti primjer nižim nivoima u BiH kako se može djelovati u narednom periodu.
Transparency International u BiH apeluje na vlasti u BiH na svim nivoima da se ozbiljnije posvete implementaciji obaveza proizašlih iz članstva BiH u OGP Inicijativi, što se prije svega odnosi na usvajanje akcionih planova sa ciljem unapređenja otvorenosti kako bi se potencijal potencijali ove inicijative iskoristili u potpunosti.
