Ujedinjene nacije su više od 70 godina bile predvodnice u naporima da se zaštite ljudska prava i šire ideje o svetskom miru. Ali šta se desi kad se organizacija koja bi trebalo da pomogne u rešavanju svetskih problema i sama suoči sa optužbama za zloupotrebu? BBC je razgovarao sa ženama čija svedočanstva iz prve ruke otkrivaju kulturu nedodirljivosti koja seže sve do najviših nivoa organizacije. Druge žene, koje spadaju u ljude koje bi UN najpre trebalo da zaštiti – one najugroženije, dakle – tvrde da su i same bile žrtve zlostavljanja.
Ophođenje prema uzbunjivačima u Ujedinjenim nacijama mora da ispita spoljni odbor, tvrdi bivša portparolka ove organizacije koja je bila zadužena za problem seksualnog zlostavljanja.
Komentari Purne Sen usledili su posle objavljivanja BBC istrage koja je otkrila otpuštanje velikog broja članova osoblja UN-a nakon što su pokušali da razotkriju navodne zloupotrebe.
Sen je izjavila da UN treba da „preduzme korake” i usvoji sve moguće predloge odbora.
Ujedinjene nacije su saopštile da se posvećene zaštiti „bona fide uzbunjivača” i pozivanju osoblja na odgovornost.
BBC dokumentarni film Uzbunjivači: Unutar Ujedinjenih nacija donosi svedočanstva članova osoblja koji su pokušali da prijave navode – uključujući one za prevaru i seksualno zlostavljanje.
Svi su oni rekli da su bili kažnjeni nakon što su digli glas, a neki od njih su čak bili i otpušteni.
U filmu je Sen – koja je 2018. godine imenovana za portparolku zaduženu za problem zlostavljanja, napada i diskriminacije – izjavila da je u Ujedinjenim nacijama bilo žena koje su izložene „navalentnosti, nasrtanju i silovanju”.
Što više muškarci budu prolazili s tim nekažnjeno, rekla je ona, „više njih će nastavljati to da radi”.
Ona je za BBC rekla da nije iznenađena ovim „duboko uznemirujućim” svedočanstvima.
„To samo pokazuje da je ponekad zaštita osoblja na višim položajima u svakoj organizacija važnija od staranja da one koji nemaju moć ne snađe ništa loše.”
„To znači da postoji tenzija u organizaciji koja ne samo da štiti i zagovara ljudska prava, već je zapravo mesto rođenja većine tih prava – a opet nije naučila da ih primenjuje kod kuće na ljudima koji rade za organizaciju.”
Sen je rekla da želi da generalni sekretar UN-a Antonio Guteres imenuje raznovrstan spoljni odbor koji će analizirati iskustva osoblja i predložiti konkretan set mera.
Guteresov kabinet je u saopštenju naveo da je otvoren za bilo kakvu spoljnu reviziju napora da se „bori protiv nedoličnih ponašanja bilo koje vrste”.
DIPLOMATSKI IMUNITET
Ujedinjene nacije poseduju zaštićeni pravni status, a više osoblje ima diplomatski imunitet od svih nacionalnih zakona.
To je organizaciji dopušteno da bi bila zaštićena od ometanja dok radi svoj posao.
Ali UN tvrde da se to ne odobrava radi lične koristi osoblja, tako da to ne štiti one koji čine zločine kao što su seksualni napadi.
Sve žalbe osoblja moraju da se rešavaju interno.
Kancelarija za službu interne kontrole (OIOS) bavi se najozbiljnijim optužbama, između ostalih i tvrdnje o kriminalitetu, ali nema pravni autoritet.
BBC je dobio tajni snimak koji ukazuje na to da OIOS nije uvek efikasan.
Na njemu se čuje kako Ben Svonson, direktor odeljenja za istrage, govori na sastanku osoblja.
On kaže da mu se jedna viša zvaničnica UN-a obratila u suzama, opisavši kako je zamenik generalnog sekretara zavukao ruku u njene pantalone.
UN imaju veliki broj zamenika generalnog sekretara.
Na snimku, Svonson govori kako je ispričao generalnom sekretaru i drugim višim zvaničnicima za optužbu za seksualni napad, ali da je brzo ućutkan.
„Pokušao sam to da ispričam, ali sam bio… grubo prekinut”, čuje se on kako govori na snimku.
Dodao je da je dotična žena odgovarana od prijavljivanja navodnog napada i da joj je rečeno da joj neće ništa pomoći ako se javno oglasi tim povodom jer je čovek o kom se radi „zaštićen”.
Piter Galo – uzbunjivač koji je prosledio audio snimak – rekao je u dokumentarcu: „Proveo sam četiri godine kao istražitelj u sedištu UN-a u Njujorku. I kao posledica tog iskustva, verujem da u ovoj organizaciji vlada korupcija od dna do vrha.”
Nakon što je čula njegovu izjavu, Sen je rekla: „Zašto generalni sekretar jednostavno ne kaže:, ‘To je skandalozno, šta ćemo uraditi po tom pitanju? Moja politika nulte tolerancije znači da moramo nešto da preduzmemo.’ Umesto toga dobijamo: ‘Ne, nećemo ići na tu stranu.'”
Kabinet generalnog sekretara UN-a kaže da ostaje posvećen „kažnjavanju bilo kog člana osoblja, mlađeg ili starijeg, za koga se pokaže da je učestvovao u seksualnom uznemiravanju”.
„LJIGAV”
Martina Bostrom, bivša više savetnica UNAIDS-a, rekla je za BBC da je takođe bila žrtva seksualnog uznemiravanja na poslu.
„Seksualno zlostavljanje, iskorišćavanje i uznemiravanje u Ujedinjenim nacijama se dešavaju u samom sedištu, dešavaju se od ponedeljka do petka.
„Dešavaju se tokom redovnog radnog vremena, dešavaju se svuda”, kaže ona.
Navodi da ju je proganjao Luiz Lures, zamenik izvršenog direktora UNAIDS-a i zamenik generalnog sekretara, kog je opisala kao „ljigavog” i poznatog po nedoličnom ponašanju.
Na poslovnom putu u Bangkok 2015. godine, ona kaže da je ju je on silom poljubio i ispipao u liftu dok su odlazili sa sastanka, a da je potom pokušao da je odvuče do svoje sobe.
„Preklinjala sam ga da prestane, da me pusti. Morala sam da se blokiram vratima od lifta da bih mogla da ostanem unutra, zato što sam se plašila tog dugog hodnika koji sam mogla da vidim”, kaže ona.
„Moj mozak je očigledno radio veoma, veoma brzo i strahovala sam od onoga što bi moglo da se desi.”
Martina je podnela zvaničnu žalbu i razgovarala sa istražiteljima UN-a.
Ujedinjene nacije i UNAIDS su „odgovorili odmazdom na veoma zlobne i bolne načine”, kaže ona.
„To vas veoma zaboli, zato što se osećate kao da ste ponovo napadnuti. To je kao da vam ne daju prostora da dišete.”
Luiz Lures se povukao iz UN-a 2018. godine i dobio je zahvalnicu za „svoje 22 godine predane službe”.
On je za BBC rekao: „Nikad nisam uznemiravao niti napao nikoga. Te izrečene optužbe su neosnovane.”
UN su saopštile: „Optužbe za uznemiravanje protiv doktora Luresa su istražene”, ali u ovom trenutku nismo u „mogućnosti da komentarišemo autentičnost tih navoda”.
U avgustu 2021. godine, Martina je dobila pismo od UN-a u kom se prihvata da je bila „seksualno uznemiravana tokom dužeg vremenskog perioda”, ali su, povodom optužbe da je seksualno napadnuta 2015. godine, zaključile da „vam se desilo nešto traumatično u skladu sa vašom verzijom događaja”, ali da nalazi „ne ispunjavaju standarde dokaza.”
NULTA TOLERANCIJA
Sen je izjavila da je Martinin problem simptomatičan za širi problem Ujedinjenih nacija.
Ona je u dokumentarcu rekla da je „neverovatna” trećina osoblja Ujedinjenih nacija navela da je doživela seksualno uznemiravanje na poslu, ali da ogromna većina tih slučajeva nije prijavljena.
„Ono što znamo o slučajevima je samo vrh ledenog brega i, a ovo je veoma važna poenta, ljudi veruju da će biti negativnih posledica po njih ako to prijave, da će protiv njih biti sprovedena odmazda.”
„Da sam bila napadnuta ili seksualno zlostavljana, verovatno to ne bih prijavila. Ne bih se izložila prolaženju kroz taj postupak.”
U saopštenju iz kabineta generalnog sekretara Antonija Guteresa, kaže se da je bilo „velikih pomaka u borbi protiv pošasti seksualnog uznemiravanja, na koju nijedna organizacija nije imuna.”
Dodaje se još i da su mere uključivale angažovanje istražiteljki koje su se bavile navodima, uvođenje telefonske linije na koju osoblje može da prijave nedolično ponašanje i bolju obučenost viših članova uprave.
Ali govoreći za BBC, Sen kaže da svedočanstva iz dokumentarca govore da UN nisu ispunile obećanja o nultoj toleranciji i „da imaju još mnogo toga da urade”.
„Bilo da se radi o korupciji, prevari, seksualnom zlostavljanju, osoblje UN-a smatra da ne može da stigne čak ni do podnošenja prijave, da se žalbe u startu prerano odbacuju. Ne omogućuju im se alternativni putevi i pristup žalbenom procesu”, kaže ona.
„UN se svakako pozabavio nekim krupnim propustima koje je organizacija imala u prošlosti, ali nisu otišle dovoljno daleko. Videla sam stvari koje su veoma uznemirujuće – koje mogu i moraju da budu rešene u sklopu hitnog postupka, i ne samo na rečima, već i na delima.”