RSE: Regionalna antikorupcijska inicijativa (RAI) radi na izmjenama zakona o zaštiti zviždača. Šta je ključni problem u aktuelnom bh. zakonodavstvu kada je u pitanju ova oblast?
Joksimović: Mi smo, uz podršku Evropske unije, započeli trogodišnji projekat koji se bavi zaštitom uzbunjivača na način da ćemo raditi procenu sadašnjeg zakonodavstva u svim ovim jurisdikcijama u jugoistočnoj Evropi i organizovati jednu regionalnu kampanju, naročito posvećenu mladima u cilju promocije prijavitelja korupcije, odnosno zaštite zviždača ili uzbunjivača.
Radimo procenu zakonodavstva, taj papir će biti gotov negde u septembru, oktobru ove godine i videćemo gde smo. Ono što već sada možemo da kažemo iz nekog iskustva kojeg imamo, možemo reći da su naši zakoni u regionu dobri, solidni, poneki čak i odlični.
Važno je da se vidi u kakvom oni odnosu trenutno stoje sa novodonetom direktivom Evropske unije u pogledu zaštite uzbunjivača, koja postavlja standarde u toj oblasti.
Sada je potrebno ispitati da li zemlje koje su već članice EU, a mi takve već imamo u svojoj organizaciji, poput Bugarske, Rumunije i Hrvatske, ispunjavaju norme Evropske unije, odnosno za ove zemlje koje teže kako da postanu članice EU da se njihovo zakonodavstvo uskladi s direktivom Evropske unije.
Vladan Joksimović, šef Sekretarijata Regionalne antikorupcijske agencije (RAI)
Ovo je jedna atipična direktiva Evropske unije koja određuje standarde u pogledu uzbunjivača, zato što obično direktive EU ne uspostavljaju standarde, nego daju vrlo jasne instrukcije kako neki propis treba da izgleda odnosno da se primenjuje.
Ono što je ovde dobro i podseća na standarde koji proizilaze iz rada Saveta Evrope, jednog drugog tela, jeste da se u okviru konvencija i tela koja rade pod okriljem Saveta Evrope razvijaju standardi, pa onda zemlje, u okviru svojih prilika, političkih, socijalnih, kulturnih, pravnih, treba te standarde da ispune.
Zviždače treba cijeniti
RSE: Vrlo često znamo reći da imamo na nekim razinama evropske zakone, ali njihova provedba je vrlo upitna, u najmanju ruku. Konkretno, kada su u pitanju uzbunjivači, postoji jedna jako važna stvar, a to je strah od odmazde. Mi imamo zakone, doduše, malo se razlikuju na entitetskom i državnom nivou, koji ‘štite’ uzbunjivače, jer su vrlo često ti ljudi i najizloženiji svim tim problemima koji prate nekoga ko prijavi korupciju.
Joksimović: Prvo treba da stignemo dotle da velika većina ljudi shvati da je korupcija jedan neprihvatljiv obrazac ponašanja, zatim da ljude koji imaju odvažnosti, snage i volje da to prijave smatramo uglednim, da ne kažem herojima, ali prosto da ih cenimo zato što to rade jer to rade u javnom, a ne u svom ličnom interesu.
Da bi to uspeli mora više stvari da se uključi, više stvari da se poklope, da više institucija i delova društva rade na tome, od institucija u kojima ti potencijalni uzbunjivači rade, da se zaista ne odrađuju poslovi na ovaj ili onaj način, nego da postoje jasne i propisane procedure, da sama firma i u privatnom i u javnom sektoru radi na izgradnji integriteta, i ličnog i poslovnog.
Zatim da represivni organi rade svoj posao dobro, da ono što prijavitelj prijavi kao potencijalnu zloupotrebu ili krivično delo bude zaista istraženo i eventualno procesuirano i u nekom razumnom vremenskom roku taj sudski postupak okončan, i naravno, da se on ili ona lično zaštiti.
Nema tu nekog čarobnog štapića i jedinstvene formule da kažemo ovaj je dobar, ovaj je loš. Bitno je da je standard ispunjen, da se ljudi koji prijavljuju korupciju zaštite. Da li će to biti u upravnom postupku ili u sudskom, ili u upravnom pa zatim u sudskom je zaista manje važno. Bitno je da u praksi to funkcioniše.
RSE: Kako pomiriti te dvije stvari? Mnogi su, poput Transparency Internationala ili drugih organizacija koje se bave borbom protiv korupcije, upozoravali vrlo često da ta zakonska rješenja koja se donose, ostavljaju prostor za korupciju, ali pri tome ne ostavljaju dovoljno prostora za zaštitu ljudi koji su vrlo često meta odmazde.
Joksimović: Treba objasniti ljudima u parlamentu koji donose zakone da ti zakoni idu u njihovu korist. To kada uspete da pojasnite da nisu protiv njih, da je to u korist zaštite i institucija i njihovog ličnog integriteta, onda mi se čini da pravimo dobre pomake.
Takođe imamo MicroRAI, razvili smo jedan specifični mehanizam koji postoji već u većini država jugoistočne Evrope, ono što mi zovemo provera propisa u odnosu na to da li i koliko sadrže potencijalne ‘rupe’ u samom normativnom delu koje omogućuju onima koji implementiraju zakon da imaju tzv. koruptivne rizike.
To je jedan vrlo fini alat koji smo razvili, i u Bosni i Hercegovini sa agencijom na tome sarađujemo, kao i sa Visokim sudskim i tužilačkim savetom. U regionu to postoji, u Moldaviji je dosta razvijeno, u Srbiji takođe, u Crnoj Gori se razvija. To je jedan fini alat na kome dalje treba raditi i pomoću kojih se kontroliše kvalitet zakona koji se donose.
Balans između represije i prevencije
RSE: Ljudi koji prijave korupciju vrlo rijetko imaju neki rezultat od toga što su radili, ili, ako bude nekih istraga, od njih nema konkretnih rezultata. Šta nam to govori?
Joksimović: Vrlo je važna uloga sudova i tužilaštva. Mi koji radimo na prevenciji korupcije, ne umanjujem značaj našeg rada, štaviše, mislim da je to jako važno, ali bez adekvatnih ishoda pred sudom, mislim da od čitavog posla nema ništa.
Dakle, treba da se nađe jedna fina formula između prevencije i represije. I kada pominjete i ovu pandemiju i sve što nas je zadesilo – skoro sam čuo jednu izjavu jednog našeg pametnog savremenika koji kaže, parafraziraću, da u lošim vremenima loši ljudi postaju samo još lošiji, a dobri ljudi postaju još bolji.
Ta izgradnja ličnog integriteta sigurno nije nešto na čemu treba započeti da se radi u vanredno stanje, to je nešto što nosimo iz porodice, iz škole, sa univerziteta, iz radne sredine, i to je jedan dugotrajan proces. Mislim da se bez izgradnje ličnog integriteta, time i institucionalnog, nećemo lako izboriti protiv korupcije.
