“Svjetskim demokratijama u posljednjih par decenija ne cvjetaju ruže, jer je njihov sadržaj iscrpljen vladavinom korporativnog kapitala i ološa. Korporativni kapital je zauzeo sav prostor u politici, društvu, javnom prostoru i medijima, a ućutkali su i izgurali siromašne i srednje slojeve sa svih polja.”
Ovo je rekao profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Zoran Stojiljković gostujući u podcastu „Pretres“ koji zajedno realizuju portal CAPITAL i Transparency International u BiH.
Stojiljković smatra da je posljedica svega ovoga veći nivo gađenja prema politici, rast broja protesta i dovođenje populista na vlast.
“To su ljudi poput Vladimira Putina, Donalda Trampa, Viktora Orbana, Aleksandra Vučića, koga hoćete, koji kao predstavljaju narod, a u stvari pokušavaju da ukinu sve autonomne grupe, od sindikata i asocijacija, do sopstvenih domaćih poslodavaca”, ispričao je Stojiljković.
Govoreći da živimo u zarobljenim državama koje politički moćnici strastveno brane, čuvajući tako sopstvenu privilegovanu poziciju, u našem društvu se, priča Stojiljković, gubi analitička rasprava i vođenje dijaloga.
“Mi smo to na ovim prostorima izgubili u ovih 20-30 godine. Nemamo osjećaja za dijalog koji nije razmjena argumenata sile, nego snage argumenata”, kaže ovaj redovni profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka.
Vladavina prava kod nas ne postoji, kaže, jer je to situacija u kojoj smo zaštićeni od zloupotrebe vlasti koja je ograničena, da ono što važi za običnog građanina, važi i za Milorada Dodika i Aleksandra Vučića. To bi značilo da građani imaju razvijenu pravnu kulturu, da brane svoja prava, posebno ono na privatnost koje je danas najugroženije kontrolama i nadzorima.
Na pitanje zašto Evropa toleriše naše hibridne režime, Stojiljković koji je u dva mandata bio član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Srbije, govori da izgleda da se ne brane demokratski kapaciteti već vršioci poslova.
“Imamo hibridni režim organizovane korupcije u kojima je kriminalizacija politike ili politizacija kriminala dobila otvorene razmjere. Evropa gleda samo koliko “drži” vlasti koje su bliže Zapadu, nego što vodi računa o demokratskim kapacitetima. Zato su im važni samo vršioci poslova i zato imamo radikalne zaokrete u političkim karijerama poput one Mileta Dodika. Pogledajte odakle je počeo, a gdje je sad”, kaže Stojiljković.
Kaže da je krajnje sumnjičav kada se radi o našem evropskom putu.
“Ako vidite da BiH nije dobila status kandidata, da Srbija i Crna Gora imaju otvorene pregovore, a za ovih desetak godina prvo stagniraju a onda padaju, o čemu se tu radi? Da li je to prioritet evropskih zvaničnika? Da li Evropa kao prioritet ima stabilokrate, koji prvo malo proizvode konflikte a onda ih rješavaju, a što im omogućava da neprikosnoveno vladaju svojim beskrajno siromašnim narodima? Da li zato zatvaraju oči pred njihovim demokratskim bedastoćama”, pita Stojiljković.
Govori da se u tom smislu osnažuje sponzor, a da se traži stabilokratska vladavina i gleda se gdje će se ko naći u novoj podjeli za vlast.
“Putin ima očajničku potrebu da igra ulogu nekog novog ruskog imperatora, a Amerika je imperija u opadanju, koja traži načina da zadrži svoju moć. Kada završi posao u Evropi, preći će na Kinu. Danas se svi mnogo više igraju geostrategije, nego što im je stalo do demokratije. Princip je ovakav: ako smo mangupi sa demokratskim propustima, ali smo u njihovom taboru, nas oni neće ovakve kakvi jesmo, ali nas ni ne daju nikome drugom”, kaže Stojiljković.
