„Vanredna vest: Uragan „Angela“ ostavio je haos u makedonskom pravosudnom i političkom sistemu. Velika šteta nanesena je i obrazovnom sistemu. Mnogi službenici su pokošeni, a njihova skloništa uništena. Stotine sudija, tužilaca i direktora, ministara i poneki premijer, ostali su bez političkog krova nad glavom…”
Želeli bismo da svi pročitaju ovu vest, recimo, 2024. godine. Bez metafora poput onih kojima ovaj tekst počinje, ali sa upravo takvim ishodom: porušenim političkim skloništima korumpiranih funkcionera i novim mišljenjem da korupcija nije nužno zlo koje napada i uništava institucije sistema.
A da bi se to desilo, 2023. treba proglasiti godinom borbe protiv korupcije. Ali prava borba, a ne kozmetika za zavaravanje javnosti. Videli smo, dakle, mnogo takve kozmetike, provizija, strategija i akcionih planova, ali kako se oni umnožavaju, tako se povećavala i korupcija koja je u Makedoniji već dostigla dramatične razmere.
Korupcija cveta na svim nivoima
U ključnim nalazima Evropskog izveštaja o Makedoniji za 2022 godine, navodi se da je zemlja umereno pripremljena za prevenciju korupcije. Što, po definiciji, samo po sebi nije problematično dok ne pogledate izveštaj za prethodnu 2021. godinu koji sadrži potpuno istu formulaciju, što znači da između dva izveštaja Makedonija nije uradila ništa da se rangira na viši nivo pripremljenosti, dok je korupcija cvetala na svim nivoima.
U najnovijem izveštaju o indeksu percepcije korupcije međunarodne organizacije Transparensi internešenel, Makedonija je rangirana na 87. mestu od 180 zemalja, što je otprilike srednji rezultat, ali ako znate da što je veći broj na rang listi, to je veća korupcija, to je još jedan u nizu obeshrabrujućih rezultata kada je u pitanju iskorenjivanje ovog društvenog zla. U stvari, kada se piše o korupciji, onda zaista postoji problem gde početi, a gde završiti sa primerima. Zato što se ne mogu prebrojati, i niko se ne seća početka, jer nakon što znamo za državu, od tada postoji i korupcija.
Zato su najave američke ambasadorke Anđele Ageler da će pomoći u borbi protiv korupcije i posebno u privođenju aktera korupcije pred lice pravde, naišle na gotovo euforiju. Kao i vest da se Vašington angažovao sa timom za sankcije, što je presedan, bar koliko je javnosti poznato, za saradnju u dosadašnjem partnerstvu Makedonije i SAD.
Stoga je nedvosmisleno da je Makedonija dobila poziv za buđenje od svog tradicionalnog prijatelja i pristalica, Sjedinjenih Država. Amerikanci ne kriju razočaranje što su milioni, ako ne i milijarde dolara koje su uložili u izgradnju makedonskih državnih institucija, potonuli u živo blato balkanskog korumpiranog mentaliteta. „Govorimo o decenijama ulaganja, o milionima i milionima dolara u pravosuđe Makedonije, vratite nam pravosuđe koje će raditi u interesu građana“, poručila ambasadorka Ageler.
Hoće li, dakle, 2023. korupcija nestati u šeširu Ujka Sema? 2023. je predizborna, s obzirom na to da zemlju očekuju predsednički izbori na proleće 2024. godine, što je malo verovatno da će biti kombinovano sa parlamentarnim, čiji je redovni rok jun-jul iste godine. To nesumnjivo znači da ćemo imati izuzetno interesantnu godinu u kojoj će vladajuće stranke pokušati da očiste sve mrlje koje će im pretiti na izborima, a opozicija pojačati pritisak kako bi pobedila i preuzela vlast.
Provera (Veting) kao adut vlade
Sve je izvesnije da će adut vlasti biti provera (veting) kao instrument protiv korupcije, za koji se priprema zakon za koji je premijer Kovačevski najavio da će ga vrlo brzo usvojiti parlament. Provera će se odnositi na buduće nosioce funkcija i proveru njihovog integriteta, ali ako ostane samo na tome, to će biti samo jedna stara ploča, s obzirom da se test integriteta na Sudijskoj i javnotužilačkoj akademiji polaže od 2013. godine. a nije ni novina ni novo oružje u borbi protiv korupcije.
A za administrativne službenike test integriteta postao je obaveza 2011. godine, koji je potom ukinut 2018. godine. Činjenica da će provera biti deo predizborne 2023. godine, međutim, nosi rizik od novog kruga pregovaranja i međusobne individualne i grupne amnestije kako bi se očuvao mir unutar koalicije.
Makedonija, nažalost, već ima dosta dugo iskustvo u borbi protiv korupcije, pa otuda i bojazan da će sledeće godine “lov” biti sa mnogo lažnih metaka i promašaja. Imamo iskustvo u lažnim borbama. Korupcijski cunami pustošio je Makedoniju ne godinama već decenijama. Problem je bio vidljiv od samog početka, ali su njegovi akteri, uz nekoliko izuzetaka, ostali nevidljivi.
Podsetimo, pre 17 godina, 9. decembra 2005. godine, na Međunarodni dan borbe protiv korupcije, u Makedoniji je potpisana prva Deklaracija nulte tolerancije na korupciju. Mastilo sa potpisa predsednika države, premijera, predsednika parlamenta, političkih partija, privrednika, nevladinih organizacija… odavno se osušilo, a rat koji je objavljen korupciji je završen sa porazom.
Da ironija bude veća, iste godine su se oglasile borbene trube u kojoj je, kako je saopšteno iz Državne komisije SAD za bezbednu trgovinu, Mađar Telekom platio 4,875 miliona evra mita „trećoj strani” u Makedoniji, uz dogovor da prebacio bi novac visokim funkcionerima Vlade da odloži ili spreči izdavanje dozvole konkurentskom operateru, kao i da spreči uvođenje „neprijateljskih” odredbi u novo zakonodavstvo o telekomunikacijama. Istovremeno, Mađar Telekom je obećao da će politička partija u Makedoniji imati poslovne dogovore ako podrži zakon u interesu ovog telekomunikacionog operatera.
Za ovaj slučaj, kao i za sličan slučaj u istom periodu u Crnoj Gori, američka komisija je podnela tužbu koja je okončana sporazumom – Mađar Telekom da plati tri kazne, od 31,2 miliona dolara, 59,6 miliona dolara i 4,36 miliona dolara, da se slučaj ne procesuje u sudu. Praktično, ovim sporazumima, Mađar Telekom je priznao da je davao mito u Makedoniji, ali su protagonisti ostali daleko od dometa makedonskog pravosuđa.
Otuda, znajući ovo gorko iskustvo, danas nikome nije čudna poruka britanskog ambasadora u zemlji Metjua Losona da je korupcija u Makedoniji sve gora. Ova izjava britanskog diplomate, kao i američka upozorenja, izazvali su karikaturalni horski odgovor makedonskih zvaničnika, kao da je korupciju radio i tolerisao neko spolja, a ne oni.
Vest koja je stigla o velikom korupcionaškom skandalu u Evropskom parlamentu verovatno će izazvati olakšanje našim visokim političkim predstavnicima što korupcija nije prisutna samo kod nas, već i u razvijenim zemljama. Ali, naprotiv, prisustvo u tako vrhunskoj instituciji kao što je Evropski parlament pokazuje koliko je korupcija ozbiljna pretnja za društva i poštene građane kojima bi institucije trebalo da služe.
I da se razumemo, u ovom slučaju, kao i u slučaju slovenačkog evroposlanika, Balkan i susedna Italija (čiji su zvaničnici takođe uključeni u slučaj zajedno sa grčkim potpredsednikom Evropskog parlamenta), Austrija, Rumunija je, kao i Španija, ostala verna „tradiciji” korišćenja mita. Podsetimo, prošle godine je u korupcionaоškom skandalu premijersko mesto izgubila i kancelar austrijske vlade. Međutim, razlika je očigledna: u Evropi se love čak i političari viših rangova, dok u Makedoniji ostaju nedodirljive.
O merama Državne komisije za sprečavanje korupcije nema sluha
Pored toga, naši službenici nastavljaju da preduzimaju korake koji su suprotni indikacijama opasnosti od korupcije. Državna komisija za prevenciju korupcije u Nacionalnoj strategiji 2021-2025, na primer, ocenila je da finansiranje medija i organizacija civilnog društva može biti osnova za trgovinu uticajem, što je veoma značajno u kreiranju javnog mnjenja.
Međutim, Vlada danas ne odustaje od namere da kampanje vrati u medije, uz izgovor da su od javnog interesa, iako smo svi videli šta se dešavalo u periodu vladavine Gruevskog, gde je finansijski haos sa medijima vodio društvo, a šta se desilo sa medijima.
Državna komisija za sprečavanje korupcije u istoj Strategiji upozorila je na snažan politički uticaj u javnom sektoru, probleme u vladavini prava i nisku stopu sankcionisanja koruptivnog ponašanja na nivou društva, te ukazala na propis da ostavlja prostor za zloupotrebe i korupciju. Ali ni to nije aktiviralo alarm. Naprotiv, od mera koje je Državna komisija za sprečavanje korupcije tražila od ministarstava i institucija, u 2021. godini sprovedeno je jedva 20 odsto, a u oblasti građevinarstva i urbanizma, gde je termin „građevinska mafija“ postao popularan, mere su potpuno ignorisane.
Umesto kraja, u ovom članku o makedonskoj korupcionaškoj sagi, zapitajmo se: da li će se neko pridružiti bivšem premijeru Gruevskom i bivšem šefu kontraobaveštajne službe Mijalkovu na američkoj crnoj listi za umešanost u korupciju, objavljenoj u aprilu 2022? To bi bio najlogičniji ishod poteza SAD na buđenje (wake- up call), koji je uzburkao domaću javnost, podigavši očekivanja na nivo marginalizacije domaćih snaga i institucija čiji je posao suzbijanje korupcije.
I, da li će Makedonija uspeti da se izvuče iz živog peska zvanog korupcija. Prethodne deklaracije su očigledno bile motivisane samo potrebom za publicitetom, dok je prava borba gotovo izostala, ako izuzmemo nekoliko primera kao što su bivši generalni sekretari Muhamed Zećiri i Dragi Raškovski, i dvojac Gruevski i Mijalkov, kao i ministri Gruevskog, Gordana Jankuloska i Mile Janakieski.
Za sada je teret na plećima Državne komisije za sprečavanje korupcije, ali bez jakih i nezavisnih institucija – tužilaštva, pravosuđa i policije, čini se da ćemo još dugo biti u sivoj zoni korupcije.
______________________________________________________________________________
Tekst je nastao u sklopu izdanja “Priča iz regije” kojeg provode Res Publica i Institut za komunikacijske studije, u suradnji s partnerima iz Crna Gora (PCNEN), Kosova (Sbunker), Srbije (Autonomija), Bosne i Hercegovine (Analiziraj.ba), i Albaniji (Exit News), u okviru projekta “Korišćenje novinarstva zasnovanog na činjenicama za podizanje svesti i suprotstavljanje dezinformacijama u medijskom prostoru” uz podršku Britanske ambasade u Skoplju.
