Predlog kontroverznog vladinog zakona, nazvan „zakon o stranim agentima”, poslednjih dana uzburkao je strasti u Gruziji.
Pristalice opozicije danima protestuju u glavnom gradu Tbilisiju zbog namere vlasti, ali su na ulice izašli i simpatizeri vladajuće stranke Gruzijski san kako bi izrazili podršku.
Opozicija traži od vlade da odustane od zakona, za koji tvrdi da je inspirisan autoritarnim zakonodavstvom koji susedna Rusija koristi da uguši svaku pobunu.
Skupština je 17. aprila usvojila predlog zakona u prvom čitanju, što je prva od tri barijere koje mora da pređe pre nego što postane zakon.
„Ovde sam zbog moje evropske budućnosti”, kaže 23-godišnja Gvantsa „Pertso” dok sedi sa prijateljima pored zgrade gruzijskog parlamenta, na mestu sastanka za proteste.
Ona je pripadnica gruzijske generacije Z koja maršira kroz Tbilisi sa gruzijskim i zastavama EU oko ramena, držeći transparente i skandirajući: „Ne ruskom zakonu!”.
Prema zakonu koji je predložila vladajuća stranka Gruzijski san, koja je na vlasti poslednjih 12 godina, nevladine organizacije i nezavisni mediji koji primaju više od 20 odsto sredstava od stranih donatora moraće da se registruju kao organizacije „koje zastupaju interese strane sile”.
Njih će takođe nadzirati Ministarstvo pravde i mogli bi da budu prisiljeni da podele osetljive informacije ili se suoče sa pozamašnim novčanim kaznama od i do 25.000 gruzijskih larija (9.400 američkih dolara).
Pošto nevladine organizacije i organizacije građanskog društva u Gruziji učestvuju u nadzoru izbora, demonstranti se takođe brinu da bi predlog zakona mogao da se iskoristi za gušenje kritičkih glasova pred parlamentarne izbore zakazane za oktobar 2024. godine.
Povlače se paralele sa autoritarnim predlogom zakona koji je 2012. godine stupio na snagu u Rusiji, a koji tamošnja vlada od tada koristi da marginalizuje glasove koji kritikuju Kremlj, među njima istaknute kulturne ličnosti, medijske organizacije i grupe građanskog društva.
Mnogi se brinu da bi zbog takvog zakona Gruzija skrenula sa puta ka željenom članstvu u EU, koje prema anketi američkog Nacionalnog demokratskog instituta, podržava skoro 80 odsto stanovnika ove države.
Gruziji je odobren status kandidata za članstvo u EU u decembru 2023. godine, ali Brisel i Vašington sada tvrde da bi usvajanje zakona o stranim agentima bilo štetno po gruzijske evropske ambicije.
Veliki broj evropskih lidera je upozorio da se predloženi zakon „ne podudara” sa evropskim normama i vrednostima.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel smatra da će zakon „Gruziju udaljiti od EU umesto da joj je približi”.
Ali gruzijski premijer Irakli Kobahidze ne odustaje od te ideje.
On je optužio nevladine organizacije da su pokušale da organizuju revolucije u Gruziji dvaput, za promovisanje „gej propagande” i napade na Gruzijsku pravoslavnu crkvu.
On i njegova vlada insistiraju da je svrha predloga zakona da osigura transparentnost i odbacuje ideju da je on protivan evropskim vrednostima ili da iza zakona stoji Rusija.
Štaviše, Gruzijski san je pokušao da se udalji od Rusije u vezi sa predlogom zakona, kategorički odbivši bilo kakve doživljene sličnosti sa ruskim zakonom, nazivajući ih „dezinformacijama”.
On je osudio ruske poruke o protestima u Gruziji kao zapaljive.
Tamar Oniani, predstavnica nevladine organizacije Udruženje mladih pravnika Gruzije, skeptična je.
Ona protestuje zbog predloga zakona, za koji kaže da želi da „uguši građansko društvo” i da je „u interesu Rusije”.
„Zbog toga smo ovde.
„Mi mislimo da je za Gruziju to pitanje spoljne politike, zato što bi nas udaljilo od EU u pravcu Rusije”, kaže ona za BBC sa oboda protesta.
Ana Dolidze, iz opozicione stranke Za narod, kaže da je zakon ruski „test vernosti” za partiju Gruzijski san, čiji je zadatak da „usvoji ovaj zakon i ostane meko autoritarna… preko indirektnog ućutkivanja kritičara”.
Pozvavši se na sličan zakon usvojen u susednoj Turskoj, Azerbejdžanu i Kirgistanu, Dolidze kaže da je „od zemalja koje su proruske u takozvanom ruskom okruženju traženo da usvoje ovaj zakon… kao način da se stvori raskol između njih i Evrope.”
U Kirgistanu, nevladina organizacija Fondacija otvorenog društva nedavno je saopštila da će okončati sve aktivnosti posle tri decenije rada u zemlji posle uvođenja zakona o stranim agentima.
Novi zakon rizikuje „prekomerno negativan uticaj na građansko društvo, branioce ljudskih prava i medije u Kirgistanu”, kaže ova nevladina organizacija u saopštenju.
Rusija je odbacila optužbe za uplitanje.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da su proteste zbog predloga zakona gruzijske vlade izazvale strane sile koje žele da u zemlji pobude anti-ruski sentiment, ali je negirao da Rusija ima bilo kakve veze sa zakonom.
Analitičari se ne slažu.
Sopo Gelava, specijalistkinja za borbu protiv dezinformacija pri Istraživačkoj laboratoriji za digitalnu forenziku Atlantskog saveta, kaže da Fejsbuk stranice bliske Kremlju šire tvrdnje da Zapad stoji iza protesta i guraju narativ da SAD „planiraju državni udar” u Gruziji pred oktobarske parlamentarne izbore.
„Najmanje pet stranica koje trenutno pratim imaju sponzorisane objave u kojima se tvrdi da postoji tajni plan za rušenje vlade”, kaže Gelava.
Demonstranti u Tbilisiju ne sumnjaju da ovaj trenutak predstavlja prekretnicu i nastavljaju da izlaze na ulice da bi iskazali bes prema vladi.
Protesti su sada postali svakodnevni prizor u Tbilisiju i ne pokazuju znake posustajanja.
„Devetoro od desetoro ljudi na ulicama će reći da je naše odredište Evropa.
„Ne znam zašto zvaničnici vlade ovo rade”, kaže student Andrija Čilaidze.
Gruzijska predsednica Salome Zurabičvili, koja je u gorkoj svađi sa vladom, rekla je za BBC da ostaju pitanja ko stoji iza njenog obnovljenog pritiska da se usvoji ovaj zakon.
„Da li je to neko u Gruziji ili je neko preko granica, da li je ova odluka doneta u Moskvi?”, zapitala se ona.
„To je glavno pitanje u vezi sa transparentnošću koje gruzijsko stanovništvo postavlja”, dodala je.
