Povodom Međunarodnog dana borbe protiv homofobije, transfobije, interfobije i bifobije (17. maj), Evropska lobi organizacija za prava ove zajednice (ILGA) objavila je ponovo takozvanu duginu mapu.
Dugina mapa prikazuje status pravne zaštiteLGBTQ+ osoba širom Evrope. Tu je pitanje koliko su njihova prava ujednačena sa heteroseksualnim osobama, koliko su zaštićeni od zločina iz mržnje i diskriminacije, uključene u društvene aktivnosti i kakva su prava na rodno samoopredeljenje.
Malo mediteransko ostrvo Malta je godinama na prvom mestu sa 88 od 100 mogućih bodova. To znači da pripadnici zajednice uživaju 88 odsto od prava koja uživa drugi građanin.
Slede Island (83), pa Belgija, Luksemburg, Španija, Danska, Finska i Grčka, svaka sa preko 70 bodova.
Grubo govoreći, može se reći da što su zemlje u Evropi severnije i zapadnije, to su prava LGBTQ+ jača.
Najniža mesta na rang listi zauzimaju Rusija, Azerbejdžan i Turska.
Od zemalja regiona najbolje se kotiraju Slovenija i Hrvatska sa 50 procenata, te Crna Gora (48), Bosna i Hercegovina (40). Srbija, Albanija i Kosovo sve imaju procenat od 36, iza je samo Severna Makedonija sa 31.
U Evropskoj uniji Poljska zauzima poslednje mesto sa 18 bodova posle desetogodišnje vladavine nacionalista. Posle promene vlasti prošle godine, rang bi mogao da se popravi sledeće godine. Jer, dugina mapa je zasnovana na podacima iz 2023. godine.
Pogoršanje u Italiji
Situacija u Italiji (25 bodova) se pogoršala nakon što je desničarska ekstremistička koalicija Braća Italije, Lega i Forca preuzela vlast.
Italija je godinama u donjoj trećini zemalja EU jer mnoge zakonske odredbe o roditeljstvu, usvajanju dece i braku za sve jednostavno nedostaju, kaže Katrin Hugendubel, direktorka pravne politike u ILGA.
Vlada premijerke Đorđe Meloni koristi ove zakonske rupe kako bi nametnula porodičnu sliku roditelja isključivo suprotnog pola. „Zakoni su jednostavno važni da nas zaštite od političkih promena. I trenutno ne vidimo mnogo uzlaznih kretanja“, kaže Hugendubel u intervjuu za DW.
Malo poboljšanje
Sve u svemu, prema rečima Hugendubel, rangiranje evropskih država gotovo da se nije promenilo jer jedva da ima novih inicijativa da se prava zajednice preliju u zakone.
Izuzetak je Nemačka (66 bodova), gde je sada donet zakon o samoopredeljenju rodnog identiteta. Takvo samoopredeljenje je moguće samo u jedanaest od 49 evropskih zemalja u kojima su vršena istraživanja.
„Dok su neke zemlje, uključujući Nemačku, napredovale, u mnogim drugim državama jednostavno postoji stagnacija, što znači da se ne donose novi zakoni“, žali se saradnica Evropske LGBTQ+ asocijacije.
„Ovo je veoma opasno u vreme kada vidimo da raste mržnja i nasilje, kada vlade pokušavaju da potkopaju ljudska prava, posebno LGBTQ+ osoba.“
Više vidljivosti, više neprijateljstva
Agencija Evropske unije za ljudska prava (FRA) predstavila je sveobuhvatnu studiju povodom Dana borbe protiv homofobije. Želela je da zna kako kvir ljudi gledaju na sopstvenu situaciju. Sto hiljada ljudi širom Evrope učestvovalo je u onlajn anketi.
Prema istraživanju, LGBTQ+ osobe su otvorenije po pitanju svog identiteta. O ovim pitanjima u školama se više priča nego pre pet godina, kada je rađena poslednja veća studija ove vrste.
Istovremeno, u svakodnevici su se pojačali diskriminacija, mobing ili maltretiranje, kažu ispitanici. Više od jedne od deset LGBTQ+ osoba je fizički napadnuto. Ovo je nešto veća vrednost nego pre pet godina.
„Vidimo da je otvorenost povećana. LGBTQ+ osobe više pokazuju ko su. Zahtevaju više učešća u društvenom životu. I zato što to rade i vidljiviji su, posebno mladi, trend je da su sve češće na meti nasilja i uznemiravanja“, objašnjava Miltos Pavlou iz Evropske agencije za ljudska prava koji je vodio studiju.
Više mržnje na internetu
„Mržnja i nasilje se ne odnose samo na LGBTQ+ osobe, već i na opšte širenje mržnje na internetu. Nadamo se da će EU koristiti nova pravna sredstva za efikasniju borbu protiv ovoga“, rekao je Pavlou za DW.
Agencija za ljudska prava nije pravila rang listu evropskih zemalja. „Ne upiremo prstom u države jer u svim državama ima problema kao što su je mobing ili maltretiranje u školama.“
Pored toga, veoma se razlikuje od zemlje do zemlje u pogledu toga da li su zločini iz mržnje i diskriminacija uopšte prijavljeni.
Katrin Hugendubel iz LGBTQ+ udruženja ILGA takođe ističe da pravni okvir u jednoj zemlji, društvena realnost i društveno prihvatanje nisu uvek isti.
U pravno vrlo restriktivnoj Mađarskoj sa nacionalno-konzervativnom vladom nema braka za sve, ali u anketama je više od polovine Mađara za to.
