Aćimović podsjeća kako je jučer ukrajinski parlament odobrio potpisivanje ugovora s Evropskom unijom o povlačenju kredita u iznosu od 1,2 milijarde eura i to sa 249 glasova za, 106 suzdržano i samo 6 protiv.
“Uslovi za dobijanje ovog izuzetno povoljnog kredita, a uz to i specijalne dodatne finansijske pomoći su vezani za ispunjenje reformi od kojih su osnovne – povećanje transparentnosti i efikasnosti u nabavci medicinske opreme, uvođenje reformi u carinsku i poresku upravu, jačanje nezavisnosti, kontrole i efektivnog rada pravosuđa, povećanje transparentnosti u radu državne uprave uz veća ovlaštenja i nezavisnost agencije za borbu protiv kriminala te te uvođenje normativne zakonske baza za upravljanje javnim preduzećima na korporativnom principu uz kontrolu javnih nabavki i troškova, kaže on.
“Jedan od važnijih uslova je provedba presude ‘Sejdić i Finci’ kojom se mora dati pravo svakom građaninu BiH da se kandiduje za najviše funkcije u zemlji. Neusvajanjem te presude se smatra najvećim udarom na ljudska prava od vremena aparthejda”, kaže on.
Naglašava kako je Ukrajina jučerašnjim glasanjem sa samo šest glasova protiv pokazala veliku ozbiljnost i kako ona počinje sa odlučnim reformama koje će naravno biti teške i dolazit će na ozbiljne prepreke, ali je prvi veliki korak učinjen.
“Ako pogledamo ove mjere vidimo važne pravce koji jasno stavljaju do znanja da EU tačno zna gdje su problemi u zemljama koje zele ići ka Evropi. Velike nepravilnosti i kriminal u vrijeme pandemije traži centralizovanu nabavku medicinske opreme i lijekova pod kontrolom nezavisnih specijalista. Reforme u oblasti carina i poreza su povezane sa borbom protiv kriminala i tu se nadzorom stranih stručnjaka, a to je sistem koji je već isproban u nekim zemljama istočne Evrope koje su ušle u EU, i koji drastično povećava priliv novca u državnu kasu. Reorganizacijom i prelaženjem na korporativno upravljanje smanjuje se mogućnost samostalnog odlučivanja direktora javnih preduzeća, a cijeli sistem postaje transparentan i dioničarima, a to su u slučaju državnih preduzeća su građani”, izjavio je on.
U oku Brisela posebno je važno da javnost bude informisana o poslovnim kretanjima javnih kompanija, uspjehu ili neuspjehu te da za to menadžment bude nagrađen ili sankcionisan.
“Sve su ovo mjere koje trebaju izjednačiti uslove funkcionisanja sistema s Evropom. BiH je na raskrsnici, vremena je sve manje, a ekonomska situacija sve lošija. Ako se ne naprave ovi koraci koji trebaju dovesti do normalizacije u poslovanju državnih preduzeća i smanjenju kriminala i korupcije, BiH neće imati više sredstava ni za javnu administraciju, koja nije smanjena. Prema analizama u slučaju smanjenja korupcije i kriminala za jednu trećinu, pravosuđu i policiji bi se mogle povećati plate za polovinu. To je i put koji se trazi u okviru reformi da se poveća efikasnost i ujedno poveća stimulacija pravosudnim organima i policiji”, navodi Aćimović.
Bankarski sektor u našoj zemlji nije u nekom velikom problemu, dodaje, jer su profiti banaka rasli i samo za prošlu godinu bili su oko jedne milijarde KM što im daje dovoljno prostora da prevaziđu krizu, odobravaju moratorije na kredite…
“Većina banaka u BiH je u vlasništvu evropskih banaka i u slučaju da BiH krene putem reformi i oni će se intenzivirati jer su im na raspolaganju sredstva, ali i oni ne žele ulagati ako zemlja ne ide putem transformacije i transparentnosti. Evropski političari koji odlučuju o sredstvima suočeni su s velikim kritikama od strane sopstvenih građana da ne daju njihove novce zemljama koje ne poštuju elementarna prava i u kojima vlada kriminal i korupcija. Možda izjava jednog od njih najslikovitije govori o situaciji u kojoj se nalazi naša zemlja – neki bh. političari se ponašaju kao da su u kasinu, gube ali stalno povećavaju uloge misleći da će se vratiti na staro. Ne razumiju da se neće više ništa vratiti na staro. Pandemija je promijenila svijet i ništa više neće biti isto”, kazao je na kraju u razgovoru za Klix.ba Draško Aćimović.
