Rumunija je, ishitrenom odlukom da rasformira posebno odeljenje za istragu krivičnih dela u pravosuđu, onemogućila efikasnu istragu krivičnih dela, a posebno dela korupcije, koja su počinile sudije i tužioci, upozorila je Venecijanska komisija, savetodavno stručno telo za ustavna pitanja Saveta Evrope.
Rumunski parlament je usvojio specijalni zakon kojim se ukida takozvano posebno odeljenje, čiji je zadatak bio da istražuje slučajave u kojima se sudija i javni tužioci terete za različita krivična dela, a pre svega za korupciju.
To odeljenje se od kako je osnovano 2018. godine, našlo na meti kritike zbog slabih rezultata, a istovremeno je optuživano i da vrši pritisak na sudije i tužioce.
Rumunska vlada je još pre dve godine obećala da će ukinuti to odeljenje, čemu se nije usprotivila gotovo nijedna politička stranka, ali je došlo do niza rasprava koji organ treba da bude nadležan za istragu sudija i tužilaca.
Konačno, vlada u Bukureštu je odlučila da istrage protiv sudija treba da vode državni tužioci koji rade pri vrhovnom apelacionom sudu.
Takvo rešenje kritikovala je Venecijanska komisija, telo čiji je zadatak da članicama Saveta Evrope pomaže da svoje zakone i pravosudne institucije usklade sa evropskim standardima u oblasti vladavine prava.
Venecijanska komisija zalagala se da borba protiv korupcije bude institucionalno izdvojena i ukazivala da u Rumuniji već postoje takve specijalizovane institucije – antikorupcijsko tužilaštvo DNA i služba DIICOT, koja se bavi istragom dela organizovanog kriminala i terorizma.
“Pre svega u zemljama u kojima već postoje efikasne specijalizovane strukture sa dokazanim bilansom uspeha, teško je opravdati izuzimanje sudija i tužilaca iz nadležnosti takvih struktura. I to na način koji može da vodi daljem rasipanju resursa i angažmanu nespecijalizovanih tužilaca u istragama slučajeva korupcije”, navela je Venecijanska komisija u svojoj oceni rumunskih zakonskih rešenja.
Komisija je izrazila željenje i zbog brzine kojom je parlament usvojio sporan zakon u ukidanju posebnog odeljenja za istragu sudija i tužilaca, što je dovelo do toga da je zakon stupio na snagu i pre nego što je ona mogla da iznese svoje stručno mišljenje.
Stav je Venecijanske komisije da ukidanje posebnog odeljenja nije trebalo da bude samo sebi cilj, nego da je usvojeni zakon trebalo da podstakne efikasnost u istragama krivičnih dela koje su eventualno počinile sudije ili tužioci.
“Teško je verovati da će struktura nespecijalizovanih državnih tužilaca, sa nivoa državnih tužilaštava pri vrhovnom kasacionom sudu i apelacionom sudu, bolje sprovoditi istrage u slučajevima korupcije sudija i tužilaca, od postojećeg specijalizovanog tužilaštva DNA”, piše u mišljenju Vencijanske komisijie.
U mišljenju se navodi i da u svetlu relativne autonomije i funkcionalne nezavisnosti DNA i DIICOT, njihove stručnosti, iskustva i tehničkih sredstava kojima raspolažu, Venecijanska komisija žali zbog odluke zakonodavca da ne uspostavi ponovo nadležnosti ta dva specijalizovana tužilaštva, suprotno njenoj pozitivnoj oceni jednog ranijeg nacrta zakona iz 2021. kojim bi bilo bilo uspostavljeno stanje od pre 2018. godine.
Komisija je pozvala rumunske vlasti da DNA i DIICOT ponovo dobiju nadležnost i za istragu krivičnih dela koja su eventualno počinile sudije i tužioci.
Ukoliko se to ipak ne dogodi i zakon ostane nepromenjen, preporuka je Venecijanske komisije da Vrhovni savet sudija i tužilaca bude bude više uključen u izbor tužilaca koji će biti zaduženi za istrage u pravosuđu, kao i da se sprovodi formalna procedura njihovog izbora.
Venecijanska komisija je vlasti Rumunije pozvala i da nastave sa sveobuhvatnom reformom pravnog sistema.
