„Bugarska bi mogla mnogo bolje da se razvija kada u džepove nekolicine ne bi odlazilo 10 do 20 odsto nacionalnog bogatstva. Previše tako nestaje i nema pravog krivičnog gonjenja, a kamoli suđenja za korupciju”, ocenjuje u intervjuu za DW Martin Kote, šef fondacije Fridrih Nauman u Sofiji.
Martin Kote
Najgore slučajeve nestanka novca poreskih obveznika u Bugarskoj Kote objavljuje u godišnjoj „crnoj knjizi”- veoma osetljivo političko pitanje u toj zemlji.
Nemačka preduzeća u Bugarskoj takođe su nezadovoljna tamošnjom borbom protiv korupcije. Nedavno istraživanje Nemačko-bugarske trgovačko-industrijske komore pokazuje da je 47 odsto nemačkih kompanija veoma nezadovoljno, a 34 odsto relativno nezadovoljno borbom protiv korupcije u Bugarskoj. Samo dva odsto ispitanih je relativno zadovoljno, a nula odsto vrlo zadovoljno.
Katastrofalna je to ocena koju je nemačka privreda dala Bugarskoj – moglo bi se zaključiti.
Sve dok posao cveta korupcija nije važna
Ali, gledano generalno, zadovoljstvo nemačke privrede Bugarskom je ogromno: 97 odsto nemačkih kompanija sa sedištem u Bugarskoj ponovo bi otišlo tamo, 50 odsto daje lokaciji najbolju ili drugu najbolju ocenu.
„Na prvi pogled to je naravno kontradiktorno: sa jedne strane nezadovoljstvo korupcijom i vladavinom prava, a sa druge strane zaista ogromno zadovoljstvo lokacijom”, kaže za DW Mitko Vasilev, šef Nemačko-bugarske trgovačko-industrijske komore u Sofiji.
„Ali, korupcija je samo jedan od mnogih faktora. Prema našem iskustvu, nemačke kompanije teško da su uopšte direktno pogođene korupcijom. Stoga rezultati istraživanja pre odražavaju opšte nezadovoljstvo u zemlji”, kaže Vasilev.
Podaci o trgovini nude ključ za rešavanje te kontradikcije: Nemačka je Bugarskoj trgovinski partner broj jedan i za razliku od drugih zemalja, trgovinski promet između Nemačke i Bugarske porastao je za gotovo 650 miliona evra u prvoj polovini 2021. u odnosu na period pre korone, 2019. Istovremeno, nemačka privreda hvali prijeteljski odnos prema Nemcima, motivisanu radnu snagu, niske troškove rada i male poreze.
Odlično poslovanje i niski troškovi su nemačkim kompanijama očigledno važniji od korupcije i vladavine prava.
„Rumunija i Bugarska ne idu uvek u isti koš”
Sebastijan Mec
U susednoj Rumuniji situacija je drugačija. „Ne možete uvek stavljati Rumuniju i Bugarsku u isti koš”, upozorava Sebastijan Mec, direktor Nemačko-rumunske trgovačko-industrijske komore. „Ove dve zemlje povezuje tipična postkomunistička korupcija, pristupanje EU 2007. i poseban nadzor od strane EU. Ali, što se tiče korupcije u Rumuniji, situacija se značajno poboljšala zahvaljujući antikorupcijskim merama, a ja ne poznajem nemačke kompanije koje su i same direktno pogođene korupcijom”, kaže Mec.
S njim se slaže Sorin Jonita, stručnjak za korupciju iz rumunskog trusta mozgova „Ekspertforum”. U razgovoru za DW, on ocenjuje da je imalo efekta „15 godina antikorupcijskih napora iniciranih od strane EU, posebno pokretanje Nacionalne agencije za borbu protiv korupcije. Postoji efekat zastrašivanja, naročito u regionalnoj upravi […] a posebno kada imaju posla sa velikim korporacijama i strancima”.
Taj optimizam se odražava i u ekonomskom istraživanju nemačkih kompanija u toj zemlji: 25 odsto je vrlo nezadovoljno, 35 odsto relativno nezadovoljno, 29 relativno zadovoljno i 12 odsto čak vrlo zadovoljno borbom protiv korupcije i kriminala u Rumuniji.
Istovremeno, Jonita smatra: „Korupcija ostaje ozbiljan problem u Rumuniji, usredsređena na pljačku budžeta od strane ljudi sa političkim vezama, kontrolu nad državnim kompanijama i manipulaciju javnim konkursima”.
„Nemačka privreda ne može da prevaspitava”
Sofi int Veld
EU narednih godina stavlja na rasploganje ogromne sume novca za prevladavanje ekonomskih posledica pandemije.
Samo Bugarska može da očekuje gotovo 12 milijardi evra. Nemačke kompanije takođe žele da imaju koristi od toga. Međutim, strah da bi milijarde od EU mogle da nestanu u korupciji je velik.
Evroposlanica Sofi int Veld je tokom posete glavnom gradu Bugarske prošle sedmice, stavila prst u ranu: “Borba protiv korupcije na visokom nivou ostaje problematična. […] Pozivamo Evropsku komisiju da pojača nadzor sredstava EU, uključujući Fond za obnovu”.
