Nemoćne da obezbede 25 miliona maraka za potpunu i trajnu zaštitu Doboja od poplava, gradske vlasti su, izgleda, odlučile da eliminišu što više uzročnika, koji dovode do izlivanja vode iz rečnih korita.
Naime, pred kraj proteklog meseca gradska inspekcija je započela akciju kontrolisanja rada privatnih šljunkara i onemogućavanja rada onih koje se ne pridržavaju kriterijuma i propisa za njihov pravilan rad.
Zatvorene su već tri, jer je ustanovljeno da nisu ispunile date uslove, a narednih dana će se, prema najavi iz Gradske uprave, akcija nastaviti i neće biti izuzetaka.
– Pitanje nelegalnog rada šljunkara postavljeno je na poslednjoj sednici Skupštine grada i inspektori su krenuli u akciju i naišli na iznenađujuće stanje. “Katanac” je stavljen na tri šljunkare na reci Bosni, a poznato je da još nekoliko njih ne ispunjava potrebne standarde i nema odgovarajuće dozvole – rečeno je našem listu u Gradskoj upravi.
Iako već odavno ekolozi i razni stručnjaci ukazuju na to da su glavni uzroci poplava u BiH poslednjih godina eksploatacija šljunka iz korita reka, u RS se do sada nije stalo na kraj neplanskom vađenju minerala.
U poslednjoj većoj akciji, pre desetak godina, republički inspektori za vode su od tadašnjih ukupno 35 šljunkara U RS, na području Doboja zabranili rad čak njih deset.
Iako su iz Republičke uprave za inspekcijske poslove najavljivali rigorozne mere i obelodanili nezakonitosti rada šljunkara, na dobojskom području su gotovo sve zatvorene šljunkare ponovo nastavljale rad, pa se poslednjih godina njihov broj i uvećao.
To nije ni čudo, jer oni koji su se obogatili na tom mineralu očigledno nisu tako lako želeli da ispuste “zlatnu koku” iz ruku. Umesto da uredno uplaćuju propisane takse, za namene uređenja korita reka, šljunkari su čak znatno smanjili uplate po osnovu eksploatacije.
ŠTETE OD POPLAVA
Tokom katastrofalnih poplava, pre pet godina, samo su se na dobojskom području štete od poplava merile milionima maraka, a pitanje je vremena bilo kada će i sam grad biti ugrožen, što se u maju 2014. godine i desilo. Tada su štete procenjene na čak 172,7 miliona KM.
TUŽBE ZBOG ZEMLjIŠTA
Osim što su jedni od uzročnika poplava, šljunkari uzurpiranjem poljoprivrednih površina prilikom ekploatacije peska uzurpiraju i zemljište vlasnicima parcela uz reke, pa se oni obraćaju gradskim i republičkim vlastima sa zahtevom za naknadu štete. Meštani Kotorskog kod Doboja putem suda potražuju čak pet miliona maraka na ime štete za uništena imanja, za koju tvrde da su prouzrokovali šljunkari.
Pogledaj više
