Dvadeset organizacija civilnog društva ukazuju na nedopustivo kršenje ljudskih prava svih građana i građanki Srbije u čitavom izbornom procesu sprovedenom u Srbiji, od trenutka raspisivanja vanrednih parlamentarnih i lokalnih izbora 1. novembra, preko izbornih radnji RIK i GIK za grad Beograd koje su potom usledile i koje je kulminiralo u samom izbornom danu 17. decembra.

Izbori koji su održani, ocenjuju, ne mogu se oceniti kao pošteni – a ni kao slobodni u odnosu na određeni broj građana, te kao takvi ne mogu održavati stvarnu volju građana i građanki Srbije što posledično podriva legitimitet institucija koje bi se na osnovu rezultata ovih izbora formirale, kao i legitimitet svih budućih odluka koje bi one donosile.

„Ozbiljne neregularnosti, brojne zloupotrebe, kršenje izbornih prava, pravila i procedura, izveštaji kontrolora izbora i materijali koji su dospeli u javnost pre i tokom izbornog dana, problemi sa biračkim spiskovima i izbornim listama koje je Gradska izborna komisija proglasila uprkos ozbiljnim sumnjama da su se zasnivale na falsifikovanim izjavama podrške birača (čak 7 od ukupno 14 izbornih listi) potpuno su delegitimizovale izbore“, navodi se u saopštenju organizacija.

Dodaje se da su na neregularnosti tokom predizborne kampanje koje se sastoje u zloupotrebi javnih sredstava i medija sa nacionalnom frekvencijom, apsolutnoj medijskoj dominaciji predsednika Srbije Aleksandra Vučića i napadima na novinare i organizacije civilnog društva, ukazali i međunarodni posmatrači zajedničke posmatračke misije OEBS-a i ODIHR-a u kojima su se nalazili i predstavnici Evropskog parlamenta i Saveta Evrope.

„Oni su i na sam dan glasanja uočili primere nedopustivog grupnog glasanja, pritiske na birače i kupovinu glasova, falsifikovane glasačke listiće u kutijama i primere takozvanih fantomskih birača. Iako izbori u jednom demokratskom društvu predstavljaju mehanizam kroz koji građani suverenost prenose na svoje predstavnike u republičkim i lokalnim parlamentima, izbornim postupkom obeleženim i gorenavedenim nepravilnostima se jedino može zaključiti da je građanska suverenost u Srbiji ukradena od građana“, ocenjuju potpisnici.

U ovakvoj situaciji, kako se navodi, nereagovanje institucija na kršenja i zloupotrebe prava i procedura vode poraznom zaključku da su građani prepušteni sami sebi i ulici u zaštiti svojih prava i izgradnji institucija. Stoga, prema njihovim rečima, i ne čudi što se nezadovoljni građani okupljaju na ulicama i – posredstvom svojih političkih prava na okupljanje i izražavanje – izražavaju ozbiljno neslaganje sa do sad sprovedenim izbornim postupkom i kao nosioci suverenosti zahtevaju da Ustav i zakoni Srbije važe za sve i da se moraju poštovati.

„Smatramo da na izborima održanim 17. decembra izborna volja građana nije poštovana i nadležne institucije moraju razmotriti poništavanje i ponavljanje izbora na republičkom i lokalnom nivou u uslovima u kojima će navedene nepravilnosti i neregularnosti biti otklonjene. Jedino će na taj način institucije Srbije pokazati da poštuju princip vladavine prava i izbornu volju građana i građanki Srbije“, ističe se.

Saopštenje su potpisale organizacije ASTRA, Atina NVO, Autonomni ženski centar, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beogradski centar za ljudska prava, Centar za dostojanstven rad, Centar za kulturnu dekomntaminaciju CZKD, Centar za savremene politike, Centar za pravosudna istraživanja Cepris, CRTA, Evropski pokret u Srbiji, FemPlatz, Građanske inicijative, Inicijativa mladih za ljudska prava, Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S, Novi optimizam, PIN (Mreža psihosocijalnih inovacija), Slavko Ćuruvija Fondacija, SOS Ženski centar i Udruženje žena Peščanik.