Fond za humanitarno pravo (FHP) iz Beograda optužio je vlasti u Srbiji da sećanje na hrvatsku vojno-policijsku akciju “Oluja” koriste za ratno huškanje i političku zloupotrebu žrtava “Oluje”.

“Pored toga što su žrtve i njihove porodice nevidljive za institucije Srbije, na obeležavanjima se ignorišu činjenice o prisilnoj mobilizaciji izbeglica, ali i o etničkom čišćenju koje su srpske snage sprovodile pre ‘Oluje’ na teritoriji takozvane Republike Srpske Krajine”, naveo je FHP u saopštenju za javnost.

Dodali su da predstavnici vlasti u Srbiji tokom cele godine instrumentalizuju sećanje na „Oluju“ u svrhu “zastrašivanja, ratnog huškanja, obračuna sa političkim protivnicima i istorijskog revizionizma”.

FHP je naveo da nijedna žrtva “Oluje” danas u Srbiji nema status civilne žrtve rata, zbog čega izbeglice iz Hrvatske ostaju bez finansijske, zdravstvene i psihosocijalne podrške institucija.

Podsetili su da su tokom avgusta i septembra 1995. godine, nakon operacije “Oluja”, pripadnici MUP-a Srbije nastavili prisilnu mobilizaciju izbeglica iz Hrvatske.

Nakon “Oluje”, uhapsili su više od 5.000 izbeglica i predali ih vojnim i policijskim organima samoproglašene Republike Srpske Krajine i Republike Srpske i jedinicama bliskim Državnoj bezbednosti MUP-a Srbije, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da je većina uhapšenih sprovedena u kamp Srpske dobrovoljačke garde u Erdutu, gde su ih “Arkanovi tigrovi” zlostavljali i ponižavali.

“Nekoliko desetina prisilno mobilisanih izbeglica poginulo je nakon vraćanja na front. Iako su sudovi u Srbiji doneli više od 120 presuda kojima je utvrđena odgovornost Srbije za kršenje Konvencije o statusu izbeglica i Zakona o izbeglicama, samo oko 1.000 prisilno mobilisanih je ostvarilo pravo na naknadu štete, dok su mnogi zbog rokova zastare ostali bez te mogućnosti”, piše u saopštenju.

FHP je upozorio da Hrvatska većinu dokazanih zločina koje su njene vojne i policijske snage tokom i posle “Oluje” nije procesuirala.

Operacija “Oluja” dovela je do raseljavanja oko 200.000 Srba, i uništavanja i pljačke njihove imovine.

Prema podacima Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava iz 2001. godine, najmanje 410 civila koji su odlučili da ostanu u svojim kućama ubijeno je za vreme i odmah nakon ove operacije.

U evidenciji Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas” nalaze se imena 1.877 Srba koji su poginuli ili nestali u “Oluji”, od kojih su 1.228 bili civili.

Presudom Žalbenog veća Haškog tribunala iz 2012. godine hrvatski generali Ante Gotovina i Mladen Markač oslobođeni su krivične odgovornosti za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, ali nalazi suda da su tokom operacije “Oluja” počinjeni brojni zločini nad srpskim civilima nisu dovedeni u pitanje.

“U Hrvatskoj se godišnjice ‘Oluje’ proslavljaju na najvišem državnom nivou, kao dan pobede i oslobođenja, uz ignorisanje civilnih žrtava srpske nacionalnosti. Na marginama ovih proslava česta je ustaška ikonografija”, naveo je FHP.

Podsetili su da je iskorak ka pomirenju učinjen pre dve godine, kada je potpredsednik hrvatske vlade iz redova srpske manjine Boris Milošević prisustvovao obeležavanju “Oluje” u Kninu, a hrvatski premijer Andrej Plenković i ministar branitelja Tomo Medved komemoracijama srpskim žrtvama u Gruborima i Varivodama.

“Međutim, ovo nije postalo praksa u zvaničnoj politici sećanja, a godišnjice ‘Oluje’ praćene su odlikovanjem lica osumnjičenih ili optuženih za ratne zločine, što dovodi do produbljivanja nepoverenja među zajednicama”, navodi se u saopštenju.

FHP je pozvao institucije Srbije i Hrvatske da prestanu sa političkom zloupotrebom žrtava kroz nacionalističke diskurse.

“Umesto toga, potrebno je uspostaviti međudržavnu saradnju u procesuiranju odgovornih za zločine počinjene u ‘Oluji’, a žrtvama omogućiti sticanje statusa civilnih žrtava rata i dostojanstvene uslove života”, piše u saopštenju.